Utiču li vremenske prilike na raspoloženje?

Dugo se verovalo da je uticaj vremenskih prilika na raspoloženje veliki. Studija koju su sproveli naučnici Humoboldt Univerziteta u Nemačkoj je pokazala da baš i nije tako. U ovoj studiji učestvovalo je 1233 ispitanika iz različitih krajeva Nemačke. Ispitanici su u toku mesec dana svakog dana ispunjavali upitnik o svojim kako pozitivnim tako i negativnim emocijama koje su za taj dan vezane. Ti izveštaji su upoređivani sa izveštajima Nemačkog Instituta za vreme koji su sadržali srednju temperaturu, jačinu vetra i trajanje dana.

Došlo se do iznenađujućih rezultata. Kod najvećeg broja ljudi vreme nije imalo uticaja na raspoloženje ili, bolje rečeno više sunca, manje vetra kao i više srednje temperature nisu učinili da se ljudi osećaju srećnijim. Ova studija je utvrdila i da tmurno vreme može da bude jedan od faktora neraspoloženja ali da jasna povezanost ipak ne postoji što bi značilo da niske temperature, kiša i vetar imaju mnogo manje uticaja na raspoloženje nego što se to ranije mislilo.

S obzirom da se studija radila u Nemačkoj neki naučnici nisu prihvatali ovakve rezultate pripisujući ih specifičnom mentalitetu Nemaca, međutim slične studije rađene su i na području Amerike i rezultati su bili slični. Vremenske prilike imaju minimalan uticaj na raspoloženje.

Sezonski afektivni poremećaj

Sezonski afektivni poremećaj je oblik depresije od koga pati veoma mali broj ljudi (1/1.000.000). Osnovni znaci ovog poremećaja su: značajan pad energije i raspoloženja svake jeseni i zime. Osoba koja pati od ovog poremećaja ima veliku potrebu za snom (u toku letnjih meseci prosečno spava oko 7 sati dok u toku jeseni i zime spava duže od 10-12 sati i to oseća kao nedovoljno), teško se budi, nema koncentraciju, nema interesa za svakodnevne aktivnosti, bezvoljna je, izbegava ljude, dobija na težini, ima potrebu za hranom koja je bogata ugljenim hidratima, nije seksualno aktivna.

Za ovaj poremećaj je karakteristično da se svi ovi simptomi gube sa dolaskom proleća. Ukoliko osoba pati od blagih formi sezonskog afektivnog poremećaja preporučuje se da što više vremena provodi napolju ili ukoliko to nije moguće koristi svaku priliku da bar sedi pored prozora a ukoliko pati od težih formi neophodna je terapija.

Kod ovog poremećaja jako dobri rezultati postižu se primenom svetlosne terapije. Ukoliko svetlosna terapija ne da rezultat lekar će prepisati odgovarajući antidepresiv i preporučiti psihoterapiju. Pored sezonskog afektivnog poremećaja koji je karakterističan za jesenji i zimski period, postoje ljudi koji pate od suprotnog poremećaja. Oni se jako dobro osećaju zimi ali kako dani postaju topliji njihovo raspoloženje postaje lošije i javljaju se simptomi koji su suprotni od onih koji karakterišu zimske afektivne poremećaje.