Preteranu osetljivost na sunčeve zrake, odnosno, fotoosetljivost mogu izazvati i neki biljni preparati, kao što je kantarion, i preparativni proizvodi za telo, kao na primer, pilinzi. Parfemi u kombinaciji sa sunčevim zracima takođe mogu da uzrokuju fotoosetljive reakcije.

Fotoosetljivost karakteriše crvenilo kože koje je vrlo slično opekotinama od sunca. Razlikujemo dve vrste fotoosetljivih reakcija, to su fototoksične i fotoalergijske reakcije.

Fototoksična reakcija

Ovaj tip reakcija nastaje kada lek nakon aktivacije UV zračenjem uzrokuje oštećenje kože koje izgleda poput jake opekotine od sunca i nastaje prilično brzo, u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon izlaganja suncu. Područje kože koje je zahvaćeno uglavnom se podudara s područjem koje je bilo izloženo suncu. Reakcija se smiruje nakon što se lek eliminiše iz tela. Obično se UV-A zračenje najčešće povezuje s fototoksičnošću, ali i UV-B zračenje može da doprinese i nastanku fototoksične reakcije. Prepoznavanje i prekidanje uzimanja leka koji je uzrokovao fotoosetljivost nakon izlaganju suncu najvažniji su koraci u lečenju fotoosjetljivih reakcija.

Ako vam je propisan neki od lekova koji može da uzrokuje fotoosetljivost, izbegavajte duže izlaganje suncu, koristite preparate za zaštitu od sunca i zaštitite nošenjem odgovarajuće odeće. Ako su se već pojavile kožne reakcije, obratite se lekaru. Vlažni hladni oblozi mogu da ublaže crvenilo i pečenje, a antihistaminici svrab kože. U težim slučajevima, lekar može da propiše kortikosteroidne preparate za kratkotrajnu primenu.

Među lekove koji mogu uzrokovati fototoksičnu reakciju ubrajamo:

lekove protiv akni (posebno retinoide), antihistaminike, nesteroidne protivupalne lekove (naproksen i piroksikam), neke antibiotike (doksiciklin, tetraciklin), lekove protiv gljivica, oralne antidijabetike, diuretike, lekove protiv napetosti, nervoze i osećaja teskobe, antidepresive, i lekove za srce (amiodaron, nifedipin, diltiazem, enalapril, ramipril).

Fotoalergijska reakcija

Za razliku od fototoksičnih reakcija, kod fotoalergijskih uključen je i naš imuni sistem. Te reakcije se javljaju kada UV zraci promene supstancu koju smo prethodno naneli na kožu, na šta naš imunitet odgovori. Kvržice, osip, plik i crvene mrlje mogu se javiti 20 sekundi nakon što kožu izložimo suncu, ali, u najvećem broju slučajeva, reakcija se javi sledeći dan. Ponekad i najobičniji dodir s koricom limuna ili limete može izazvati burnu reakciju na koži ako ste izloženi suncu.

Jedna od najčešćih reakcija je tzv. solarni dermatitis, već nakon pola sata izlaganja suncu javlja se sitni vrlo intenzivni svrab, osip i to po području grudi, ruku, podlaktica i potkolenica. On može da prestane kada osoba prestane da se izlaže suncu i ublaži ga sredstvima koje će propisati lekar. Svako novo izlaganje nosi intenzivniju sliku, pa umesto sitnog crvenog osipa mogu izbiti urtikarije odnosno koprivnjača, a ponekad i solarna urtikarija. Alergija na sunce je uočljiva u 100 posto slučajeva. Intenzitet reakcije drugačiji je od osobe do osobe, o samoj materiji na koži, njenoj količini i vremenu izlaganja suncu.

Mirisne materije

Osim lekova, još neke materije mogu da izazovu neželjene reakcije na koži tokom izlaganja sunčevim zracima. Izbegavajte da nanosite mirise tokom sunčanja. Ako ste na plaži, trebalo bi da zaboraviti i na šminku koja takođe može da uzrokuje alergiju kada se izlažete suncu. Na tom mestu se može stvoriti vrlo neugodna promena koja jako svrbi ili se mogu javiti smeđe mrlje koje se više ne mogu ukloniti.

Koje još materije mogu da uzrokuju fotoosetljivost?

Prirodne materije takođe mogu da izazovu oštećenje kože. Eterična ulja citrusa bogata kumarinima (bergamot, limun, narandža, mandarina, limeta) izbegavajte barem 12 sati pre izlaganja suncu. Mogu izazvati fototoksične reakcije i ostaviti hiperpigmentovane mrlje. Takođe, ostaci kantariona su takođe su fototoksični, pa se ne preporučuju za upotrebu pre sunčanja. Trave sadrže furanokumarine koji takođe mogu da uzrokuju reakcije fotoosetljivosti, što često rezultira crvenilom i plikovima kod dece koja se igraju na travi ili osoba koje kose travnjake. U većini slučajeva zaostaju smeđe mrlje na koži. Hrana bogata psoralenima u dodiru s kožom (celer, šargarepa, limeta, smokva, peršun) može izazvati pojačanu fotoosetljivost kod izlaganja suncu.

Kako se ponašati ako je koža osetljiva?

Ako vam je koža osetljiva na sunčeve zrake, najbolje je izbegavati izlaganje, nositi duge, ali prozračne rukave, sunčane naočare, šešir ili kapu, i mazati se kremom s visokim zaštitnim faktorom pri svakodnevnom izlasku iz kuće. Izbegavajte solarijum i sunčanje na plaži, i posebno se kloniti sunca između 10 i 17 sati kada je UV indeks zračenja najjači. Imajte na umu da sunce na kožu može delovati i u hladu, ispod suncobrana, u automobilu ili na terasi kafića. Ako vaša koža nepoželjno reaguje na sunce, lečenje se sastoji od kompresa i kortikosteroida koji se nanose na kožu. Lekari preporučuju izbegavanje sunca i one materije koja su iritirala kožu u kombinaciji sa sunčevim zracima.