Globalizacija prehrane i prehrambenih navika odigrala je važnu ulogu, pa čak i prerastanje engleskog u “svetski” jezik. Naime na engleskom jedan izraz pokriva dva važna različita pojma. “Fat” obeležava i masno, masnu hranu i debelo, debele ljude. “Low fat” je ušao u podsvest.

Obrano mleko je primjer koji slikovito objašnjava fenomen. Nepregledan broj mlečnih proizvoda na bazi odmašćenog mleka reklamira se kao niskokalorični. Istovremeno se kalorična vrednost voćnih jogurta, pudinga i sličnih ovakvih “niskokaloričnih” proizvoda povećala zaslugom šećera.

Masnoće su, naime, važne za privlačan ukus. Ako nije masno, neka kupce privlači slatkoćom, to je temeljna zamisao najvećih svetskih prehrambenih koncerna.

Zato uživajte u carskom mesu prošaranom salom, u odrescima s kojih se ne skida masnoća, u jagodama sa šlagom, u sosevima na bazi putera, nova je poruka koja zvoni svetskim medijima.

I opet se preteruje. Slavljena mediteranska dijeta sada je stara vest. Puter i mast umesto maslinovog ulja? Glupost. Mi bismo konačno trebali da uživamo u svoj raznovrsnosti koju nam nude priroda i tradicija. Sve najvažnije i najukusnije vrste i podvrste “kuhinjskih” masnoća kod nas su poznate i omiljene: mast svinjska, a bogme i guščja i pačja, puter, suncokretovo ulje, kukuruzno, maslinovo... Bitno je ponovno istaći da svinjska mast nije preko noći postala zdrava, a maslinovo ulje manje zdravo.

Svinjska mast pre svega mora da bude dobra da bi bila ukusna i eventualno zdrava. Kada nabavimo dobru mast, onda bismo mogli da uvedemo nedeljni ritual predjela, posvete raznovrsnim masnoćama: hleb i mast, hleb i puter, hleb i maslinovo ulje, hleb i majonez, hleb i guščja mast.