Visoka inteligencije nije razvijena samo kod primata, imaju je i delfini i psi.

Mozak delfina potpuno se razlikuje od ljudskog, naročito u oblasti neokorteksa, delu mozga odgovornog za više funkcije poput zaključivanja i svesne misli.

Delfini i ljudi medjusobno su veoma udaljeni - posledni daleki
zajednički predak živeo je pre 95 miliona godina. U pogledu
inteligencije, društvenog ponašanja i komunikacije, medjutim,
pojedini istraživači tvrde da su delfini isto toliko bliski čoveku
koliko i njegovi rodjaci medju majmunima i čovekolikim majmunima -
možda i bliži.

"Razumeju pojmove poput nule, apstraktne pojmove. Rade sve što rade šimpanze i što mogu bonobo majmuni", rekla je Lori Marino, stručnjakinja za neuronauke sa univerziteta Emori, koja se specijalizovala za delfine. "Činjenica je da su oni nama toliko različiti i toliko slični u isto vreme."

Poslednjih godina, istraživači su otkrili da misaoni proces kod
životinja nije pitanje blizine srodstva s ljudima. Ne morate biti
primat da bi ste bili pametni, kažu oni.

Mozak delfina nije ni u čemu sličan ljudskom, rekla je Marino. Ipak, "što više o njima učite, više shvatate da imaju kapacitet i karakteristike na koje mislimo kada mislimo na ljudsku osobu", dodaje ona.

Delfini prepoznaju svoj odraz u ogledalu i imaju osećaj društvenog identiteta. Ne samo da znaju ko su, već imaju svest o tome ko, gde i šta su njihove grupe. Oni medjusobno komuniciraju i shvataju osećanja i zdravlje drugih delfina takvom brzinom da se čini da su medjusobno povezani onlajn, rekla je Marino.

Životnjska inteligencija "nije linearna stvar", rekao je istraživač
sa univerziteta Djuk Brajan Her, koji je izučavao bonobo majmune - jedne od najbližih čovekovih rodjaka, i pse, koji to nisu.

"Zamislite je kao kutiju sa alatima", rekao je on. "Pojedine vrste imaju neverovatan čekić. Neke neverovatan šrafciger".

Za pse, najveća alatka je opsesivno posmatranje ljudi i njihova
sposobnost da razumeju ljudsku komunikaciju, rekao je Her. Na primer, ljudsko pokazivanje psi razumeju toliko savršeno da nije važno da li je izvršeno nogom ili rukom, dok to nije tačno za šimpanze, rekao je Her, čija će knjiga "Genije pasa" uskoro izaći.

A tu su i slonovi. Oni osećaju empatiju, pomažu jedan drugom i zajedno rade. U klasičnoj igri saradnje, u kojoj je uslov da se dobije hrana da dve životinje vuku suprotne krajeve kanapa istovremeno, slonovi su naučili da to čine mnogo brže od šimpanzi, rekao je istraživač Džoš Plotnik, glavni istraživač slonova fondacije Zlatnog trougla azijskih slonova na Tajlandu.

U pogledu empatije i spasavanja napredniji su od majmuna, rekao je Plotnik. U divljini, on je video kako se slonovi zaustavljaju i rade zajedno kako bi spasili drugog slona koji je pao u jamu.