alo.rs Zanimljivosti
KO JE IZUMEO GRUDNJAK?
Kako su zauzdane ženske grudi: Brushalteru, čudna spravo
Za neke pomagalo da se približe idealu lepote, za druge pak simbol ženskog (ili muškog) ugnjetavanja. Reč je o običnoj stvarčici satkanoj od tkanine i žice - brushalteru. Hm, običnoj?
Grudnjak: Mami uzdahe, što iz strasti, što iz frustracije | Foto: Shutterstock
Delovala je poprilično neobično kada je u njemu na današnji dan pre sto godina prošetala njegova izumiteljka Meri Felps Džejkobs. No, na taj događaj ćemo se vratiti nešto kasnije.
Idemo najpre u 2500. godinu pre nove ere, na grčko ostrvo Krit. Tamo su minojske žene prve nosile nešto nalik grudnjaku. Jedina razlika je bila ta što im je on tada služio da bi im grudi ispale iz odeće, ne da bi izgledale lepše ispod nje. Godinama kasnije su drevne Rimljanke i Grkinje vezivale grudi ne bi li one izgledale što manje. Deluje poprilično neverovatno kada se osvrnemo na 21. vek u kom žene stavljaju kojekakve plastične, žele mase samo da bi im poprsje bilo što bujnije.
Postoje mnoge teorije kako je nastao moderni brushalter. Jedna od njih tvrdi da je za njegovo otkriće zaslužan Oto Titzling, ali se zbog imena koja se nalaze u toj priči (npr. Francuz koji se zove Filip de Grudnjak) utvrdilo da se radi o čistoj fikciji. Iako bi možda većini žena više odgovaralo da je ovu malu, mučiteljsku spravu koja ih zateže i nervira izumeo muškarac, moraćemo da ih razočaramo.
U pitanju je Meri Felps Džejkobs. Ipak, trebalo bi joj zahvaliti. Da nije bilo nje, možda bi devojke i dalje nosile one metalne prsluke sa čeličnim šipkama - korsete.
Dakle, mlada i bogata Amerikanka se tako jednog dana izuzetno iznervirala, jer joj je korset izvirivao iz dekoltea njene večernje haljine. Kako bi rešila svoj "first world problem", uzela je dve svilene maramice i ružičastu traku i uz pomoć svoje služavke sašila je prvi "pridrživač" grudi.
Ne znamo za muškarce, ali na zabavi su sve žene bile oduševljene Merinim izumom. Uvidevši u njemu spas od nošenja korseta i menjanja anatomije njihovih torzoa, mnoge su prilazile Meri i nudile joj novac da i njima sašije nešto slično. Uočivši ogroman potencijal svog slučajnog pronalaska, Meri je u svojoj 22. godini patentirala proizvod. Ostalo je istorija. Tako danas imamo bruseve svih živih veličina, materijala i oblika, a najinteresantniji je možda onaj najnoviji, japanski. Naime, proizvođač donjeg veša "Ravijour" napravio je brushalter nazvan "Tester za pravu ljubav".
On navodno analizira brzinu otkucaja srca i otkopčava se samo ukoliko je devojka istinski zaljubljena. Proizvođač uverava kupce da ugrađeni čip ume da razlikuje brzinu otkucaja kada vežbate od one kada vam se zbog nekog oduzmu noge. Ipak, na vama ostaje odluka da li imate dovoljno hrabrosti da u njemu i potrčite.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: [email protected]
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: [email protected]