- Napravio je bezvezni film o Maradoni, a usput je i sebe spustio kroz njegovo ime, a imao je mnogo bolji izbor. Jednostavno je trebalo da snimi film o balkanskom Maradoni, Dejanu Savićeviću, jer je on plesao tango i u blatu - rekao je Boban za „sport.me“.
Boban nije štedeo reči hvale o Savićeviću, ali se osvrnuo i na Piksija.
- U ono vreme, bog fudbalske Jugoslavije je bio Dragan Stojković. Dejo je bio njegova potpuna suprotnost, ali i za mene, veća faca od niškog velikana. Ono što je on mogao, niko drugi nije. Život nas je spojio ponovo 1992. u Milanu i moram da priznam da se teško privikavao na italijansku fudbalsku filozofiju. Nema simultanke, 4-4-2 iznad svega, trči zajedno, pokrij zajedno. To mu nije išlo, osećao se kao divlja zver u kavezu.
O čuvenoj svađi Deje i Kapela, kada je Zvonimir Boban služio kao prevodilac, kaže:
- Kapelo je uvek forsirao Gulita, Bastena, Papena, Rajkarda. Mi, Balkanci, bili smo tada sporedni likovi i Savićević se nikako nije mirio s tim. Pričao mi je: „E, moj Bobane, ovi nemaju pojma, a mi… Đe smo mi?”. Na jednom treningu, Kapelo nas je sve okupio, a Dejo je samo protrčao kroz nas, što je iznenadilo Italijana. Zahtevao je objašnjenje od njega, a ja sam prevodio, pošto nije pričao italijanski. Sećam se da je Dejo grmeo: „Reci mu da je magare i da ne razume k…a“. Nisam hteo da prevedem, Dejo je psovao s jedne strane, Kapelo urlao s druge, samo sam se pokupio i otišao na drugi kraj terena - prisetio se Boban.