JEDAN OD NAJBOGATIJIH SRBA U POSETI NAŠOJ REDAKCIJI
Ni sanjao nisam da ću postati milioner!
Američki san. Mnogi ga sanjaju, retko ko ga doživi. On je uspeo. Naš zemljak, Milan Mandarić (76), biznismen, milioner, nekadašnji vlasnik brojnih fudbalskih klubova. Svetska faca.
Milan Mandarić sa nećakom Rankom Lončarom (FIFA menadžer) u prostorijama "Alo!" | Foto: Oliver Bunić
- Tajna je jednostavna - rad i samo rad. Čitavog života. Krenuo sam iz malene garaže u Americi, od malih firmi, pa stigao sve do velikih kompanija, fudbalskih klubova, kuća i imanja. Miliona. Nije sramota to reći, al’ uz porodicu, prijatelje, bogatim me čine male stvari - iskrenošću i gospodskim manirima u startu nas „kupuje“ Mandarić.
Džogiram u Hajd parku!
Kako se opušta Milan Mandarić? Nećete verovati, i dalje džogira i šeta Londonom kao običan građanin. Bez fame i tereta slave.
- Volim da provedem pre podne u Hajd parku. Istrčim dva kruga oko jezera, a onda sednem na kaficu i pročitam novine.
Odakle ste krenuli u ozbiljno osvajanje sveta?
- Iz Kalifornije. U Srbiji nije bilo sluha za moje planove, komunizam mi nije dozvolio ozbiljan biznis. Sreću sam morao da potražim na drugom mestu. Krenuo sam 70-ih u onoj čuvenoj Silikonskoj dolini. Bilo je to vreme njenog samog povoja, a ja sam se zadesio baš tu, u središtu stvari. Volim da kažem da sam u životu uvek bio na pravom mestu i u pravo vreme.
Jeste li slutili tada da ćete jednoga dana postati milioner?
- Nisam. Želeo sam samo da zaradim neki novac. Nije mi bilo bitno koliki. Važno mi je bilo da ga imam u džepu. Ali mi se tada sve otvorilo. Od one garažice dospeo sam u centar zbivanja. Posao je krenuo dobro, a posle desetak godina, prodao sam prvu firmu i zaradio ozbiljne pare. Bila je to ulaznica za dalje.
Milan Mandarić | Foto: Oliver Bunić
Ulaznica za visoko društvo, daleko od nas, običnih smrtnika?
Platio sam da Piksi dođe u Zvezdu
Milan Mandarić je odrastao u Novom Sadu i Vojvodina mu je omiljeni klub. Osim Voše, pomagao je i Partizanu, a Crvenoj zvezdi je, recimo, još sredinom 80-ih poklonio oko tri miliona maraka kako bi kupila Dragana Stojkovića.
- Ne sećam se iznosa... Zvezda je pokušavala da iz Radničkog dovede Piksija. Zove me Cvele (Vladimir Cvetković) i kaže mi: „Milanče, niška pruga nikako da proradi“. Odblokirao sam tu prugu - kroz smeh će naš gost.
Da li vas je uspeh promenio u proteklih 40 godina?
- Mislim da nije. Ja sam Ličanin koji se i dalje raduje malim stvarima, pogotovo kada se vratim ovde, u Srbiju. Imam dosta nekretnina u inostranstvu, ali nijedna od njih ne može da se meri sa kućom u Novom Sadu u kojoj sam odrastao. Taj osećaj sete doživim samo kada se vratim ovde i tek kada ga budem izgubio, znaću da sam se promenio.
Nemate telohranitelje, ličnog vozača, a ni blindirani automobil. Zašto rušite sterotip modernog biznismena?
- Zato što nemam potrebu za tim. I dan-danas radije idem negde peške ili uzmem taksi, iako mogu još da vozim. Putujem često vozom jer je brže nego da se kolima probijam kroz gužvu. Telohranitelji mi ne trebaju, a jedini problem imam kada moram da objašnjavam narodu u britanskom javnom prevozu, zašto je ovaj fudbaler otišao u Totenhem, a ovaj u Liverpul...
Srbija je, čini se, još daleko od tako ležernog načina života. Ima li nade za nas ovde?
- Naravno da ima. Pomaci se vide, ali treba još vremena kako bi ova zemlja ponovo stala na noge. I strpljenja, uz malo one moje sreće.
Dajte nam recept za srpski fudbal. Kako da ga ponovo oživimo?
- To može samo ako se odmah promeni! Fudbal pre privatizacije mora da se očisti od vrha, pa do dna. Država mora da zavede red i postavi jasna pravila igre za sve, ako želi kvalitet.
Umalo da pazari Mančester siti!
Retko ko je znao da je Milan Mandarić trebalo da postane vlasnik Mančester sitija, malo pre nego što su bogati šeici sa istoka stigli na „Etihad“.
- Trebalo je da kupim taj klub. Pregovarali smo, ali sam video koliko je to komplikovana stvar, zbog uprave pune različitih političara, plemića... Nisam želeo da ispunjavam ničije želje, i dalje se najviše uzdam u sopstvene procene - iskreno će Milan.
Možemo li da računamo u toj borbi i na našeg Milana Mandarića?
- Pomagao sam ranije, to znaju i u Zvezdi i Partizanu. Pomagaću i dalje. Koliko god sam u mogućnosti.
- Kako se odvijaju stvari, sigurno neću skoro. Nisam još spreman za ovdašnja pravila igre. Čovek sam koji voli da se takmiči, a u Srbiji još ne postoje nikakvi takmičarski uslovi. Dva kluba su gore, ostali daleko iza njih. Ako kupim jedan klub, džaba mi titule i trofeji, jer kada rivali oko mene nisu konkurentni, nema ni kvaliteta. Nisam trenutno zaintersovan za ulaganje u srpski fudbal!
Tagovi:
-
Daca Vreme: 16.02.2015 11:15h
objasnite znacenje necaka u Srbiji
-
Milos Vreme: 16.02.2015 13:27h
Sestric,ako ti i za to treba objasnjenje?
-
Kiza Vreme: 16.02.2015 13:28h
Svaka cast! Kad bi pristao uci u neki od nasih klubova,brzo bi ga ovi nasi tajkuni vrbovali!
-
dr slonce Vreme: 16.02.2015 22:42h
pitajte ga da li je ostao duzan nekome u Srbiji kada je otisao u USA.Ima jos zivih koji se secaju
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: [email protected]