Stanković je zajedno sa Sinišom Mihajlovićem gotovo svaku utakmicu nosio majicu sa natpisom "target" (meta) i "peace, no war" (mir, a ne rat) zbog kojih je imao problema. Kao što je napisao u svojoj autobiografiji, bombardovanje je toliko pogodilo Mihu i njega da je Lacio, čije boje su branili, nekako tada i posustajao u borbi za titulu.

- I danas mislim da je za Mihu i mene sve krenulo nizbrdo tog 24. marta kada je počelo bombardovanje Srbije, Beograda. Okupili smo se pred meč sa Ircima na Paliću. Reprezentacija. Završili smo trening, ja legao da spavam. Piksi Stojković me budi - počeo je Stanković svoju priču:

- Hajde mali zovi ženu, pokupiće je moja supruga pa idemo u Mađarsku, da letimo svako svojoj kući - rekao je Piksi.

- Nema utakmice?

- Nema.

- Super, imam dva-tri dana slobodno.

- Mali, gledaj dnevnik, jesi lud.

- Imam dva, tri dana da se izludujem u Beogradu.

- Čuješ li ti šta ti govorim, bombardovaće nas - jasan je bio Piksi.

Tek tada Stanković se otreznio. Na Paliću je prešao granicu, iz Budimpešte leteo u Cirih odakle je krenuo za Torino, ali sa zakašnjenjem.

- Dođem u hotel, upalim TV, a svuda gori. Ne znam šta da radim. Zovem prijatelje u Rimu koji su u ambasadi. Tamo svi kukaju, plaču, ne veruju šta se događa. Crn, crn period, katastrofa. Nije mi bilo ni do čega. Mart, april, maj... Miha i ja nosimo majice sa natpisom ”target” i ”peace no war”. Ne znam koliko je to značilo - rekao je Stanković, koji je otkrio i šta je tadašnji trener Lacijala Erikson rekao u svlačionici:

- Rat je blizu nas, ali nas taj rat ne treba da zanima. Naš rat je tamo na terenu, gledaćemo da poštujemo naša dva igrača.

Rekorder po broju nastupa za nacionalni tim je dodao i to da su navijači Lacija bili uz Mihu i njega, odnosno da su pokazali solidarnost.