Ovim činom Roselj je stavio do znanja da preuzima odgovornost na sebe kako klub ne bi ispaštao, pa bio on kriv ili ne, a istraga će utvrditi jeste li ili nije. Zbog toga mu treba odati priznanje, jer je na kraju odigrao vrlo hrabro i odgovorno.

U srpskom fudbalu, situacija je nešto drugačija. Jedne iste ljude viđamo godinama, decenijama, vreme kao da je stalo. Niko nije voljan da se odrekne fotelje, svi grčevito drže svoje pozicije i spremni su da ih, ako treba, provlače i kroz blato samo da bi ostali tu gde jesu. Tako dobar deo fudbalskih zaljubljenika smatra da je Tomislav Karadžić odavno morao da ode sa čelne pozicije u Fudbalskom savezu Srbije, kao što i Siniša Mihajlović nije smeo da dočeka kraj kvalifikacija na klupi „orlova”. Što se Partizana tiče, neretko su se ove i prethodne sezone utakmice završavale umesto aplauzima povicima: „Đuriću, odlazi”. Dugo je već predsednik crno-belih na meti kritika javnosti, pre dva dana dao je jemstvo od dva miliona evra kako bi izašao iz pritvora, naravno, nijednog trenutka nije ni pomišljao da ponudi ostavku, makar iz moralnih razloga, makar zbog toga da sačuva svoj klub od daljih neprijatnosti.

Ništa bolje nisu prolazili ni prethodnici Dragana Džajića na „Marakani”... Zar to nije dovoljno da čovek sebi kaže: „E, pa dosta je bilo, odlazim”?
Očigledno je da je ovde reč više o sociološkom fenomenu - ljudi nisu voljni da se odreknu funkcija, makar se svet rušio.

- Tu je reč o jednoj neizoštrenoj odgovornosti, o nedostatku osećaja, pristojnosti. Ljudi vode određenu instituciju, klub, partiju, organizaciju, pa i da nisu krivi, tokom tih nekoliko meseci dok traje proces, dok se oko toga ispiraju usta, institucija strada - rekao je sociolog Vladimir Goati za „Alo!”.
Španija je jedno, a Srbija drugo, dodaje Goati.

- Roselj ima osećaj odgovornosti, uostalom, pokazao je kako se voli i čuva klub. Ovde to ne postoji. Otišao je čim su se pojavile sumnje o utaji poreza. Sećam se, jednom davno, šezdesetih godina, desilo se da je ministar rudarstva Bosne i Hercegovine podneo ostavku posle nesreće u rudniku, iako čovek nije imao veze sa tim. Od tada pa do danas ja ovde ne znam za takav slučaj. Mi smo na daleko nižem nivou nego što može jedan rejting da pokaže.
Goatiju je jasno zbog čega nam se ovo dešava.

- Zato što smo sirovo, pocepano, još neupristojeno društvo i zato što stotinama godina nemamo državu. Nedostaje nam ta komponenta, kao i osećaj jedinstva i pripadnosti - zaključio je Goati.