Adrijana Lima je najpopularniji državljanin Brazila sa srpskim pasošem, ali Viktorijin anđeo nema tako „đavolski“ dobar dokument kao njen sunarodnik Kleverson Gabrijel Kordova, poznatiji kao Kleo Srbin. Identifikacioni broj u crvenoj knjižici nesuđenog napadača Srbije sadrži čak sedam nanizanih devetki.

Ubojiti strelac Atletiko Paranaensea za „Novosti“ otkriva da voli da putuje sa njim u džepu, iako mu pravila FIFA ne dozvoljavaju da mašta o nastupu za „orlove“, jer mora pet godina u kontinuitetu da provede u našoj zemlji.

- Menjao bih sve te devetke u pasošu za jednu na dresu Srbije. Žao mi je što nikada nisam mogao da nastupim ni za jednu selekciju. Ali, eto, takva mi je bila karijera. Ostale su mi te simbolične brojke kao podsećanje da je Srbija želela da me vidi u nacionalnom timu - ne zaboravlja Kleo istorijsko rukovanje sa tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem.

Neko bi rekao da su Brazilcu veštački ugrađeni srpski geni putem čipa u biometrijskom pasošu, ali ubojiti centarfor Atletiko Paranaensea ne spada u tipične strance koji Beograd pamte po ćevapima, splavovima i lepim devojkama. Pamti ga po ljubavi prema jednom klubu, iako je igrao u dva najveća srpska.

- Osećam posebnu ljubav prema Partizanu, jer sam tamo toplo dočekan. Ljudi u Beogradu su me sjajno primili, toga nema u Kini, Japanu, pa ni u Brazilu. Zato bih se uvek vratio među crno-bele, ali ne mogu sam da se pozivam i da se reklamiram - u svakom intervjuu za srpske medije Kleo obavezno namigne upravi iz Humske, a ovoga puta je dodao i da mu ugovor ističe 2015.

Kult obožavanja brazilskog emotivca širio se sa svakim od 40 golova koliko je postigao na 63 utakmice za sezonu i po u crno-belom dresu.

- Ima ona pesma „Oooo, Kleo Srbine“. Uskoro će u Brazilu emitovati jednu emisiju o meni. Rekao sam im da obavezno stave snimke iz Beograda, kad mi „grobari“ pevaju. Uhvati me nekad nostalgija, pustim to na internetu i pričam sinu o vremenu u Partizanu, da ne zaboravi.

Heroj na jednoj, a persona non-grata na drugoj strani Topčidera. Nedavno je u intervjuu za brazilske medije pričao da su navijači Zvezde tukli svoje igrače.

- Samo sam naveo činjenice. Generalno, stanje je bilo veoma loše. Igrači su me dobro prihvatili, ali u klubu stvari nisu funcionisale kako treba. Nemam loša osećanja prema Zvezdi. Čak sam do nekog vremena održavao kontakt sa golmanom Sašom Stamenkovićem.

Grom iz vedra neba pogađa telefonsku vezu sa Brazilom. Reč je o istom čuvaru mreže koji Vladimira Stojkovića naziva Mustafom zbog prelaska u redove večitog rivala, a sa drugim „preletačem“ je, eto, ostao u dobrim odnosima.

- Saša je super momak. Ne govori engleski, ja ne govorim srpski, ali smo se sporazumevali nekako. Je li i dalje u Azerbejdžanu - raspituje se Kleo za svog prijatelja.

Odmah potom pita i za crno-bele.

- Kako igraju? Ne stižem da gledam - gotovo da se izvinjava bivši as crno-belih, ali prolazi test opšte informisanosti o srpskom fudbalu.

- Znam da su sad prvi, a verujem da će ostati na čelu tabele do kraja sezone. Znam da je Zvezda uzela titulu posle mnogo, mnogo godina. Pet ili šest? Nisam se mnogo potresao zbog toga, jer je Partizan dobio Zvezdu tog proleća.

„Los derbis“, kako ih zove, su crveno slovo u kalendaru.

- Obično sam u karantinu kada su utakmice, ali prošli derbi sam morao da ispratim. Okupio sam saigrače i rekao: „Danas gledamo srpski derbi“. Bili su zbunjeni, ali posle su oduševljeno pratili zapaljivu atmosferu na stadionu. Ne znam da li su ikada videli toliko baklji. Bio je sjajan gol Drinčića.

Sutradan je miljenik navijača Partizana bio toliko dobro raspoložen da je dao dva pogotka u pobedi Atletiko Paranaensea nad Flamengom (2:1).

- I dalje preko društvenih mreža primam poruke od „grobara“ koji žele da se vratim. Ovde sam kod kuće, blizu grada u kom sam rođen. Za ženu i sina je to najbolje. A za mene... Videćemo - zaključuje Brazilac sa srpskim pasošem, bivši napadač crveno i crno-belih.

SIN IGRA FUDBAL

Stopama Klea krenuo je sinčić koji se i dalje seća života u Beogradu.

- Bio je baš mali, ali zna da sam tamo ostavio trag. Sada ima osam godina i trenira fudbal. Uvek traži da ja vozim do škole, kako bi se pravio važan pred drugom decom i hvalio se kako mu je tata napadač Atletika.