INTERVJU NEDELJE
„A šta ću ja da jedem, čiko?”
Zoran Pavlović (38) glavni je kuvar u Narodnoj kuhinji Crvenog krsta u Kragujevcu, u kojoj svakodnevno priprema hranu za oko 700 duša, kojima je njegova puna kutlača hrane i jedini obrok u toku dana.
Zoran Pavlović | Foto: B. Nenković
On o svakom čoveku koji dolazi na narodni kazan zna šta ima od škole, gde je bio zaposlen, ko ga čeka kod kuće, od čega boluje, kako se sudbina poigrala s njim i razlog zbog čega svakog jutra dolazi sa plastičnom kanticom isped vrata kuhinje.
U intervjuu za “Alo!” ovaj kuvar s druge strane kazana kaže da sada zna kako svako od nas može da se nađe u toj situaciji. Ali ne razmišlja mnogo o tome, već sa osmehom deli hranu korisnicima, koji su istinski srećni, jer porcija koju dobiju za njih znači egzistenciju. Jedino zbog čega ne može da spava su dečje tužne oči koje ga gledaju dok pružaju kanticu da im sipa hranu.
Zoran Pavlović | Foto: B. Nenković
- Kada porodica dobije bon samo za jednog člana, a ima ih petoro ili šestoro, onda me dete pita: “A šta ću ja da jedem, čiko...?” Tuga je to... Dešava se da deca dođu po hranu kada su im roditelji u nadnici ne bi li zaradili koji dinar.
Znate li zbog čega su korisnici došli u situaciju da se hrane na narodnom kazanu?
- Ne delim ja samo hranu! U ovu kutlaču stane i pola moje duše, za svakog. I pola hleba pride. Ovaj obrok za njih je istinska sreća, jer tog dana neće biti gladni. Imate ljude sa osnovnom školom, ali i fakultetski obrazovane koji su nekada imali pristojne poslove, porodice. Život im je onda tako namestio kockice da nisu uspeli da se izbore. Zbog ovog posla znam da ovo svakom može da se desi. Dolazi jedna visprena i obrazovana gospođa. Bolesna je. A ima i bolesnog sina, bez noge. Jednog jutra došla je i rekla mi da joj se pored sve njene muke urušio krov na kući. Ne zna šta će da radi, niti kako da nabavi pare za popravku. Postoje i oni koji su, osim posla, na raznorazne načine izgubili i porodice. Ostali su sami na svetu i ja sam im jedina osoba od poverenja kojoj pričaju sve što ih tišti.
Ovaj posao me je naučio da svako od nas može da padne na kazan | Foto: B. Nenković
Kada vam je bilo najteže za ovih šest godina koliko radite u narodnoj kuhinji?
- Prošle nedelje! Jednom korisniku je pozlilo, baš ovde u dvorištu Crvenog krsta. Umro je. A za njim je ostao štap i kantica za hranu koji su mu ispali kad se srušio. Neko vreme gledao sam taj štap koji smo sklonili kod nas i bilo mi je toliko teško... To je jedino što je ostalo iza njega, fakultetski obrazovanog čoveka, nekada zaposlenog u “Zastavi”... Pozvao sam njegove prijatelje da uzmu štap. Oni isto dolaze u narodnu kuhinju. Tu se druže, prepoznaju i upoznaju. Obroke delimo oko 10 sati. Ali oni dolaze mnogo ranije i čekaju tu, ispred kuhinje.
Šta im spremate?
- Tri puta nedeljno imaju jelo sa mesom. Kuvam im pasulj, kupus, pilav, makarone... Kada u magacin stigne više mesa, onda im skuvam pihtije, napravim čvarke, pravimo malu gozbu. Oni to zaslužuju. Od meda im napravim medenjake, pa delimo kolače... Ekonomišem, kao u svakoj kuhinji. Dosta poljoprivednika iz ovog kraja donosi nam voće, pa kad ga delimo, to je pravi praznik.
Hrane se ovde i fakultetski obrazovani ljudi s kojima se sudbina poigrala | Foto: B. Nenković
Da li je porcija koju dobijaju dovoljna?
- Porcija je tako napravljena da bude dovoljna za svakog, ali ima ljudi za koje vidim da mogu više da pojedu i da im je to nedovoljno. Voleo bih da mogu više da im sipam. Kada ostane, onda podelim višak, ili ako dođu sa decom za koju nemaju bon, dodam još malo onog što ostane u kazanu. Nekad se stide, neće da uzmu, jer znaju da im to ne pripada. Plaše se da nekom drugom ne zakinu. Dobri su to ljudi, nikada tuđe ne bi uzeli! Ili, nedajbože, da neko ostane gladan zbog njih. Takvi su ljudi koji svakog dana dolaze ovde po porciju kuvane hrane i pola hleba. Za mnoge od njih to je jedini obrok u toku dana. Često ga podele sa još nekim ko nema bon ili čeka rešenje od socijalne službe da se hrani u narodnoj kuhinji.
Svesni svoje situacije
Koliko vas pogađaju njihove životne priče. Možete li da odete kući, a da ne mislite o njima?
- Pokušavam da ne razmišljam o njima i teškim mukama sa kojima su se suočili u životu. Nekada je lakše, a nekad je baš teško. Oni su vrlo svesni svoje situacije i uvek vas gledaju pravo u oči.
Da li ste vi zadovoljni?
- Jesam! Radio sam u hotelima, u dečjem domu za nezbrinutu decu. Otkako ovde radim, zadovoljan sam svojim životom, uslovima, platom...
Tagovi:
-
Yuga.com Vreme: 24.08.2014 10:48h
Sramota i tuga na sta smo spali a ziveli smo u velikoj Jugoslaviji u kojoj ni9je bilo gladnih.Svi su lepo ziveli i ko nije taj je mogao da bira hoce li na istoku ili zapadu da ode,zahvaljujuci Titovoj diplomatiji.Od 1990 je nazalost pobedio nacionalizam,dosli su nasi Srbi na vlast a ispostavilo ser da su nas najvise nasi okinuli,sve nam pokradose,upropastise,narod umire masonvno u zadnjih 20 god.malo dece se radja,morala je opao,narod je toliko rastrojen.Ostaju samo lepa secanja na neko bolje vreme do 1990 koje smo ziveli.Proklet bio izdajica svoje domovine!
-
Aleksa Vreme: 24.08.2014 11:02h
E Srbijo majko naša, šta si dočekala. Da ti narod gladuje. Velikaši proklete vam duše, što na komade rasturiste carstvo.
-
Dragan Vreme: 24.08.2014 12:18h
No coment.
-
goca Vreme: 24.08.2014 16:51h
rasplakah se i stvarno je covek u pravu.sve nas tako malo deli od te kutlace i parceta hleba.ovo je prokleti sistem i sve vise i vise ispadaju ljudi iz njega,a da nisu ni svesni.
-
Vlada Vreme: 24.08.2014 17:33h
Sta smo docekali!Da nepismeni voze ,,mecke,,a da fakultetski obrazovani gladuju.O,vremema,O,morala,ili sto bi stari Latini rekli ,,O tempora,O,mores !,,
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: [email protected]