- To nije sve. Polovinu svoje neto akumulacije, odnosno onog što je godišnje zarađivala, Srbija je takođe morala da daje za Kosovo i Metohiju - navodi Vuković. - Precizno, od ukupnih sredstava koje je dobijalo Kosovo i Metohija, četiri petine poticale su iz Srbije. To je rađeno bez obzira na činjenicu da su mnoge njene opštine, naročito na jugu centralne Srbije, bile ispod nivoa nerazvijenih republika i KiM. Pokrajina je bila najskuplja srpska investicija. Za jedan dinar zarade na Kosmetu bilo je potrebno uložiti dvostruko više nego na bilo kom drugom mestu u Jugoslaviji.

Statistički, u državnom vlasništvu Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije i danas je oko 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta. Državne zgrade imaju površinu od 1,24 miliona kvadratnih metara, poslovne 145.000, a stambene 25.000 kvadrata. Objekti posebne namene prostiru se na 4.000, a građevinski na 750.000 metara kvadratnih. Vrednost ovih objekata je ogromna, a ipak prava sitnica u odnosu na elektroenergetske i infrastrukturne objekte koje su izgradili Srbija i njena preduzeća.

- Osamdesetih godina, osim obaveznog izdvajanja iz privrede, bilo je predviđeno da razvijene republike i pokrajina Vojvodina svake godine na Kosovu izgrade po jednu fabriku - kaže prof dr Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Preduzeća iz Srbije imaju na Kosovu 1.358 objekata, pri čemu samo PTT-u pripada 130, ŽTP-u 55, EPS-u 18, a 45 „Srbijašumama“. Ta imovina se procenjuje na najmanje milijardu dolara.

On podseća i da je više od 55.000 hektara zemlje na KiM u tapijskom vlasništvu Srba.

- Sa Kosova i Metohije je posle 1999. godine izbeglo više od 30.000 srpskih porodica, a vrednost imovine koju su ostavile je najmanje četiri milijarde dolara - priča prof. dr Savić. - Srbija po osnovu imovine svojih građana i preduzeća, sredstava uplaćenih bivšem Fondu za kreditiranje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih i kosovskog spoljnog duga, mora da potražuje najmanje 11,6 milijardi dolara. Kolika su to potraživanja, pokazuje podatak da se kosovski bruto-društveni proizvod procenjuje na dve i po milijarde dolara.

On naglašava da je Unmik godinama preko Kosovske poverilačke agencije (KPA) rasprodavao srpsku imovinu, bez ikakvog znanja i učešća samih vlasnika.

- Suprotno evropskim standardima o privatizaciji, KPA formira nova preduzeća, na koja prenosi imovinu, dok obaveze ostaju ranijim vlasnicima - naglašava Savić. - Imovina tih novoformiranih preduzeća se prodaje u viđenom stanju, bez preciznog utvrđivanja njene vrednosti i vlasnika. Prihodi od privatizacije odlaze u kosovski budžet. Samo mali broj radnika privatizovanih preduzeća, koje odabere Kosovska poverilačka agencija, stiče pravo da učestvuje u raspodeli 20 odsto ostvarenog privatizacionog prihoda. Uz saglasnost „međunarodne zajednice“, KPA nezakonito rasprodaje srpsku imovinu.

Prema podacima Kancelarije za KiM, za 545 društvenih preduzeća koja su privatizovana do 31. marta 2010. godine, u prištinski privatizacioni fond do tog datuma prikupljeno je više od 460 miliona evra.

- Očigledno je da Zapad, kome je privatno vlasništvo svetinja, u slučaju Srbije pokazuje dvostruke standarde - smatra prof. dr Savić. - Ipak, to nije smelo da pokoleba naše vlade od 1999. godine da naprave precizan spisak srpske imovine i državno telo čiji bi zadatak bio isključivo da se uporno bori za nju.