POTRESNA PRIČA O SRPSKOM ZDRAVSTVU
Došli smo u posetu i pronašli majku mrtvu
Naš novinar Mihajlo Medenica na svojoj je koži osetio svu (ne)brigu srpskog zdravstva. Ovo je njegova priča...
Mihailo Medenica
- Tog sam jutra, 3. novembra prošle godine, poslednji put video mamu. Živu. Jedva je disala, doktori su nas ubeđivali da je to normalno, da će boca s kiseonikom pomoći, da su svi rezulatati dobri - ali je kopnila, tinjala, tek ponekad otvarala oči, ležeći sama u dvokrevetnoj sobi Onkologije Kliničkog centra u Zemunu.
Sad je dobro, doktore
Dvadeset dana posle toga vajni doktor iz takozvane kućne nege, isti onaj koji je imao obavezu, a nismo mogli da ga namolimo da svrati dok je ležala kod kuće, nazvao je da pita kako je mama?
- Dobro, doktore! Sada je dobro! Umrla je pre 20 dana - tiho je rekao otac i spustio slušalicu.
Otac je došao koji minut pre tri, pre zvaničnog početka posete. Brat i ja odmah za njim. Mama je ležala mrtva. Mirna i spokojna, nadam se! Samo u to želim da verujem, jer još ne mogu da poverujem u nebrigu zdravstvenog osobolja, koje ko zna koliko dugo nije našlo za shodno da makar proviri u sobu pacijenta u tako teškom stanju?!
Vreme smrti je navedeno kao sat i minut kada su na naš vapaj ušli u sobu i konstatovali smrt | Foto: Shutterstock
Ne kažem da bi je spasli! Ne tvrdim da bi išta promenilo, ali mogli su barem da budu tu, kad nama rigidno nisu dozvoljavali, a činili smo sve što oni nisu: hranili je, presvlačili, molili da neko dođe kada joj je zbog loše ubodene braunile pukla vena i otekla, pomodrela šaka...
O majčinoj smrti doktori su saznali od nas. Vreme smrti je navedeno kao sat i minut kada su na naš vapaj ušli u sobu i konstatovali smrt, a ne kada je zapravo umrla!
Umotali su je u čaršav na kom je ležala i na nosilima izneli iz sobe. Brat i ja smo nemo stajali. U kesu su potrpali njene stvari i gurnuli ocu u ruke. Sve ono što smo danima donosili, sve što je trebalo, a nikada nisu upotrebili. Njihove greške i nemar zemlja pokriva, jasno!
Brat i ja svakodnevno odlazimo na groblje, moleći majku da oprosti što tog dana nismo bili s njom, koliko god bolnička pravila to ne dozvoljavala! Ništa promenilo ne bi, ali ne bi bila sama... Šta bi bilo da kojim slučajem nismo mogli da dođemo? Koliko bi još sati ležala i kad bi nam javili?
-
Primavera Vreme: 25.02.2015 08:14h
Pročitao sam ovu žalosnu priču i potresao jer sam potpuno isto,kao prepisano ,doživeo pre sedam godina kada mi je majka umrla u tzv, Bolnici u Ivanjici.Ta ne- ljudskost , i bezosećajnost bolničkog osoblja udarala me je kao maljem u lice.Ve- ćina njih ni saučešće nije izjavila iako se svi ovde pozbajemo. I ja stalno molim majku za oproštaj što smo je tamo smestili.
-
Santara Vreme: 25.02.2015 08:41h
A za to vreme doktori u radon vreme rade klinicka istrazivanja lekova, za koje su vrlo dobro placeni, i ti pacijenti su pod stalnim nadzorom, dok redovni pacijenti ostaju sa strane i desava se to sto se desilo Vasoj majci. Saucesce...
-
Prepoznah se Vreme: 25.02.2015 09:03h
isto se desilo i mojoj porodici. Ujutro pozovemo Urgentni centar na kome je lezala 15 dana, kazu da je sve ok, da je stanje nepromenjeno. Istog dana oko 13 dodjemo posetu i saznamo da je preminula predhodne noci, tacnije oko 4 h ujutru. I da apsurd bude veci, peripetije oko preuzimanja tela jer su joj u tranzitu izmedju odeljenja izgubili licnu kartu.
-
Medenica Vreme: 25.02.2015 09:05h
Нега није била на нивоу оне у Швајцарској? Да ли је то поента? У нашој земљи не постоје хосписи- установе за негу терминално оболелих. Нема пара. То што је мајка овог новинара била у болници у својим последњим данима је нешто што не могу да обезбеде многи који су у сличној ситуацији. Просто, болнице немају капацитете за такве болеснике. Само људи са везама успевају да сместе у болницу своје најближе, који су оболели од рака.
-
Grxy Vreme: 25.02.2015 09:34h
Pocrkali da Bog da svi redom.Lekari su najveci olosi i lopovi posle policije. Moje najiskrenije saucesce. Izgleda da je najbolje kod privatnog lekara jeste da kosta ali bar znas na cemu si.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: [email protected]