U emisiji Most Radija Slobodna Evropa, naime, bivši srpski predsednik Boris Tadić, govoreći o problemu granica, založio se da se s rešenjem tog pitanja sačeka dok obe zemlje budu članice EU, obrazloživši to opaskom "da se ne bi dogodilo da zemlja koja je pre ušla u Uniju (Hrvatska) postavlja uslove onoj drugoj (Srbiji)".
Josipovića, koji inače smatra da je najbolje da se rešenje problema granica poveri međunarodnoj arbitraži, iznenadila je opaska Tadića, te je negirajući takvu mogućnost rekao čak da je uveren da će sve političke opcije, bez obzira koja bude na vlasti, potovati ono to je Hrvatski sabor jednoglasno zaključio, a to je podrška susedima na putu ka EU.
"Ne verujem da bi ikome palo na pamet da neprincipijelno i ucenjivački traži nešto što nam ne pripada", uveren je Josipović.

Dvojica bivših predsednika, inače, u mnogim se pitanjima i dalje ne slažu, poput odnosa prema Oluji i onome što izaziva kod jednog i drugog naroda i to iznova svake godine, ali ne slažu se ni u oceni kvaliteta sadašnjih odnosa dve zemlje.
Pa tako Tadić tvrdi da su oni značajno lošiji nego u vreme kada su njih dvojica bili predsednici, dok Josipović smatra da su mnogo bolji nego pre sedam, osam ili deset godina, te objašnjava da je uspon krenuo od njihove "pomalo iznenadne šetnje Opatijom".

I jedan i drugi, međutim, skreću pažnju na bezbednosne izazove u regionu, te upozoravaju da se u često napetoj atmosferi mora više pažnje posvetiti rečima, odnosno političkim porukama. Tadić na tome insistira s obzirom da je danas, kaže, na vlasti u obe zemlje struktura političara koja je u prolosti imala sasvim drugačije političko iskustvo, dok Josipović, podsećajući na nedavne zapaljive izjave predsednika Hrvatske i Srbije, te na učestale verbalne sukobe pojedinih ministara s obe strane, primećuje kako su, u "slučaju Šešelj", Tomislav Nikolić i Kolinda Grabar Kitanović ipak na kraju veoma razumno reagovali i "spustili loptu na zemlju".

U toj je prilici za Josipovića, kako kaže, posebno zanimljivo bilo da su pojedini mediji i političari u Hrvatskoj čitavu stvar instrumentalizovali. "Međutim, te iste nije smetalo da u predsjedničkoj kampanji angairaju eelja, da s njim telefonom komuniciraju i da ga uvlače u nau predsjedničku kampanju. Prema tome, ono to elim zaključiti jest da oni koji ovinizam i zlo imaju kao podlogu svoje politike često vrlo dobro surađaju", ocenio je Josipović.

Problem nestalih, uz neregulisanu granicu, i dalje je otvorena rana u odnosima Srbije i Hrvatske, a upitani zašto to pitanje nisu rešili za svog mandata, Josipović i Tadić navode da je bilo neke razmene podataka ali da se i dalje veruje da u arhivama dve zemlje ima dokumenata koji su "tajna", te da nedostaje političke volje da se ta pitanja reše.
"Ja sam se susretao sa porodicama nestalih. Vrlo dobro ih razumem, jer sam i ja, da tako kaem, naslednik ljudi koji su se u Drugom svetskom ratu s tim suočili. Moja majka je čekala svog oca da se vrati, ali on je nastradao u jednom logoru i znam koliko je to bolno i strano za porodice nestalih. Dakle, i iz tog razloga sam učinio sve da se taj problem rei", naveo je Tadić, koji, međutim, kaže da i u vreme dok je bio vojni ministar i imao nadzor nad arhivom, o slučajevima koji se navode kao sporni između dve zemlje nije ništa nađeno.