“Transformatorska stanica “Beograd 20“ od izuzetnog je značaja za sigurnost i pouzdanost snabdevanja grada Beograda i dok (…) ne bude u pogonu, snabdevanje grada Beograda električnom energijom je ugroženo“- piše u odgovoru “Elektromreže Srbije“ (EMS) Prvom osnovnom tužilaštvu koje ispituje moguće kršenje zakona tokom njene izgradnje.

Projekat izgradnje važne trafostanice star je više od trideset godina i za to vreme su promenjene čak četiri lokacije na kojima je trebalo da se nalazi. Ipak, 2009. godine je izgradnja konačno trebalo da počne. Čitav posao je podeljen na nekoliko etapa, dobijeno je odobrenje za izgradnju i trebalo je raspisati javnu nabavku za odabir izvođača početnih radova. Tu je nastao problem.

U članu 87. Zakona o javnim nabavkama, navedene su situacije u kojima se Zakon ne primenjuje. Jedna od njih podrazumeva i “nabavku od povezanog lica”, ali pod uslovom da je naručilac ostvario najmanje osamdeset posto prihoda tog lica. EMS se prilikom nabavke početnih radova na izgradnji trafostanice “Beograd 20“ vodio upravo ovim zakonskim izuzetkom. Kako je u već spomenutom odgovoru EMS-a tužilaštvu navedeno, “jedino ovo rešenje davalo je mogućnost da se u najkraćem mogućem roku započne sa radovima u tekućoj građevinskoj sezoni, da se omoguću puna kontrola realizacije projekta i minimizuju ekonomski, energetski, tehnološki i drugi rizici koji proizilaze iz nerešenih imovinsko pravnih odnosa i dobijanja dozvola, kao i moguće opstrukcije u realizaciji projekta.“

Tako je EMS sklopio ugovor sa “Elektroistok izgradnjom“ (EII), preduzećem čiji je osnivač.

Prema dokumentaciji koju CINS poseduje i intervjuu sa direktorom “Elektroistok izgradnje“, Radišom Kostićem, rukovodioci “Elektromreža Srbije“ su znali da će EII u ovaj posao uvesti podizvođača na kojeg će i preneti čitav posao.

Redosled događaja bio je sledeći: Prvo je EMS 9. oktobra 2009. godine uputio “Elektroistok izgradnji“ zahtev za dostavljanje ponude za izvođenje radova na izgradnji trafostanice “Beograd 20“ (reč je o prvoj fazi prve etape izgradnje kompletne trafostanice). Sedam dana kasnije, EII upućuje “Amigi“, “Projektmontaži“ i “Ekspertuniverzalu“, privatnim firmama, zahteve za dostavljanje ponuda za isti posao, ali u ulozi podizvođača.

Kao najpovoljnija ponuda, 27. oktobra je izabrana “Amigina“ u iznosu od skoro 190 miliona dinara sa PDV-om. Na ovaj iznos, “Elektroistok izgradnja“ je dodala “svoj“ udeo od oko 5 posto i dostavila ponudu EMS-u.

“Pet posto je bilo naših (sredstava). To znam jer je to bilo neuobičajeno, ali pošto je to naš osnivač (EMS prim. red.) on može da kaže: Ima za džabe to da radite“ – objašnjava razliku u ceni između ugovora sa EMS-om i “Amigom“ direktor “Elektroistok izgradnje“, Radiša Kostić.

Rezultat su bila – dva ugovora. Prvi, glavni ugovor, 13. novembra sklapaju Radiša Kostić ispred EII kao izvođača radova i Miloš Milanković, direktor “Elektromreže Srbije“ kao naručioca. Vrednost ugovora je oko 197 miliona dinara sa PDV-om (što je tada iznosilo oko 2 miliona evra). Drugi ugovor, šest dana kasnije, sklapaju “Elektroistok izgradnja“ kao izvođač i “Amiga“ kao podizvođač. Ugovori su identični, sem iznosa i aktera, što u suštini znači da su “Elektroistok izgradnja” i “Amiga” ugovorom bile obavezane da urade isti posao.

Rade Đurić, pravnik iz organizacije Transparentnost Srbija, smatra da Zakon dozvoljava izuzetak upravo sa namerom da se posao poveri zavisnom preduzeću, a ne nekom trećem privatnom pravnom licu koje zakonski tekst ni ne pominje.

“Kada ponuđač pravi ponudu, mora da navede da li će posao delimično poveriti i podizvođaču. Dakle delimično, uopšte ili u potpunosti. On kao nosilac ponude mora da sprovodi najveći deo poslova u konkretnom postupku. Ukoliko ponuđač navede u ponudi da će deo posla poveriti podizvođaču, to se mora kasnije navesti i u ugovoru koji se bude potpisao sa naručiocem” – objašnjava Đurić.

U ugovoru između EMS-a i EII, ne navodi se podizvođač.

Na pitanje novinara CINS-a zbog čega je uveden podizvođač, Radiša Kostić, direktor “Elektroistok izgradnje“, kaže da oni u tom trenutku nisu imali kapaciteta za izvođenje građevinskih radova na izgradnji trafostanice. On takođe dodaje da se i pre njihovog sklapanja ugovora sa EMS-om znalo da će građevinski posao obaviti podizvođač. Prema njegovim rečima, to je navedeno u ponudi koju su dostavili “Elektromreži“.

“Nama je rečeno: “Navedite podizvođača”. Rešavalo se šta se moglo u toj situaciji. Naš fokus je bio da mi dođemo do toga koja je to cena, jer mi to nismo tako lako dogovorili. Sledila su dva termina za pogađanje, odnosno sastanci na kojima se analizirala svaka pozicija u našoj ponudi, u vrednosti te cene. Znači naš fokus je bio da se to završi u kvalitetu i u roku, kako zahteva jedna takva trafostanica. I tačka” – kaže Kostić.

Sa druge strane, Miroslav Tlačinac, direktor i vlasnik “Amige”, kaže da mu do danas nije jasno zbog čega EMS nije direktno tražio njima da dostave ponudu i zbog čega je u posao uvedena “Elektroistok izgradnja”.

“Pogotovo što su (EMS) imali prvu fazu restriktivnog postupka sprovedenu i formiranu listu (kvalifikovanih) izvođača. Razlog zašto su se oni opredelili za ovo, po meni, je da EII bude u toj priči i da možda uzme neki dinar, neki procenat na tome” – kaže Tlačinac.

Takođe je zanimljivo da su, prema ugovorima, i EII i “Amiga” bili dužni da odrede odgovornog izvođača. Reč je o osobi koja mora da ima licencu za obavljanje ovog posla.

“Naš čovek je bio odgovorni izvođač radova”, kaže Radiša Kostić. “Ja sam ga imenovao rešenjem. Dakle on je vodio ceo posao iako je postojao podizvođač. I ovo je jedan izuzetak, nije pravilo da se tako radi”.

Međutim, Miroslav Tlačinac je novinarima CINS-a pokazao rešenje koje su oni dostavili “Elektroistok izgradnji” sa imenom osobe iz “Amige” koja je zadužena da obavlja posao odgovornog izvođača radova.

“Oni (Elektroistok izgradnja) su zvanično bili odgovorni izvođači prema EMS-u, a mi smo bili sada prema njima, kao podizvođač. Ali u suštini, mi smo izveli kompletne radove i naš čovek je potpisivao sve to” – kaže Tlačinac.“Elektromreža Srbije“ nije želela da odgovara na pitanja CINS-a jer smatraju da oni “nisu prava adresa za njih”.

Državni revizor je u svom izveštaju iz 2011. godine povodom ovog slučaja naveo da su oni “mišljenja da postupanjem na opisani način nisu poštovane odredbe člana 87. stav 1. tačka 8. Zakona o javnim nabavkama, načelo transparentnosti postupka javne nabavke i načelo obezbeđivanja konkurencije među ponuđačima“. Navode revizora ispituje i Prvo osnovno javno tužilaštvo. U njihovom odgovoru CINS-u se kaže da je “predmet u fazi pretkrivičnog postupka, radi provere navoda izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja JP “Elektromreža Srbije“.

U svom odgovoru na upit tužilaštva, EMS je napisao da je u aprilu 2011. godine (dve godine nakon sklapanja spornih ugovora, prim. red.) usvojena procedura nabavke od povezanih društava i da je navedenim aktom predviđeno da povezano društvo ne može preneti nabavku na treće lice tj. da ne angažuje podizvođače. Takođe se navodi: “U poslerevizionom izveštaju Državne Revizorske Institucije od 30.05.2011. god. donet je zaključak da su datim merama otklonjene utvrđene nepravilnosti i nezakonitosti, i da se konstatuje da Javno preduzeće “Elektromreža Srbije“ Beograd ne krši obaveze dobrog poslovanja“.

Na pitanje – da li je došlo do kršenja Zakona i ukoliko jeste, ko je i na koji način za to odgovarao, iz EMS-a je odgovoren da je postupak u toku i da će sud da oceni da li je zakon prekršen i ko će eventualno da odgovara.