Njegov blog sa sajta "NBA Serbia" vam prenosimo u celosti:

Neki problemi deluju nerešivo. Neke situacije izgledaju kao unapred izgubljene. Ali, onda kada je najteže: treba stisnuti zube i biti najjači....

Kao prvo i prvo: svi oni koji su možda pomislili da ću se u ovom blogu baviti NBA ligom - grdno su se prevarili. Priča koju ćete (ako budete želeli) pročitati samo u fragmentima će se ticati NBA lige. Limunadu ne očekujte. Jer, kao što se košarkaši bore svakim danom za svaku poziciju na terenu: tako se svakodnevno u celom svetu određeni ljudi - bore za goli život...

Ova priča nas vraća jedno tri, četiri nedelje unazad. Upravo tada najveća briga mi je bila: kako da postignem da ubacim što više vesti na sajt tokom dana. Klasična borba za svakog fana na fejbuk stranici, borba za svako novo čitanje teksta, potraga za zanimljivim informacijama... Ukratko: život jednog sajber novinara.

Svaki slboodni trenutak, kojih je bilo malo, koristio sam da "bacim" jedan NBA 2K. "I majstori imaju dušu", kaže jedna reklama. Za moju je NBA2K melem. U ostalom, od čoveka opsednutog američkom košarkom, drugo se i ne može očekivati zar ne?

Savršenu harmoniju NBA kolotečine presekli su česti bolovi u stomaku mog ćaleta. "Nije mu ništa", laički sam mislio dok se sve to dešavalo se na samo par metara od mene: prvo se hvatao za trbuh, onda je "cirkao" brufen i kao nekako je uspevao da "sa'vata" san. Međutim, dan za danom, glupi bol u stomaku je postajao sve jači.

I kako sve to onda obično ide: Urgentni centar, jedan pregled, drugi, treći, uput za bolnicu... Što bi amerikanci rekli "one thing leads to another i next thing you know" - rak pankreasa, metstaza na jetri.

Nije najgore bilo kada sam saznao da je toliko bolestan. Najgore je bilo kada smo saznali da je verovatno toliko bolestan. Onaj period čekanja rezultata, gajenje lažne nade da stvari nisu možda crne koliko su zaista crne, da negde tamo su se, nekim čudom, doktori zbunili; da su njegovi rezultati slučajno pomešani sa rezultatima nekog drugog čoveka...

Uostalom, čovek se hvata za slamku spasa. Verovatno je i ovaj blog pokušaj baš toga: da se jedan davljenih uhvati za tu slamku. Uglavnom, koliko je njemu teško, ja to ne mogu da Vam objasnim. Mogu da kažem da su meni lično suze nestale posle tri dana. Tri dana je, valjda, zrelom čoveku dovoljno (i previše) da sažaljeva i bližnje i sebe.

Eto, tu je negde i ta povezanost (minimalna) sa NBA ligom. Tih dana, dok je tata čekao rezultate u bolnici, a mi "gajbi" molili Boga da je sve to što se sluti samo ružan san i greška u koracima, NBA2K (video igrica) je bila moje sredstvo za beg od surove realnosti. Ne znam kako: ali pisao sam najviše vesti u životu.

Nije mi bilo bitno ni šta su ni koje su. Pisao sam sve. Šta mi dođe pod ruku. Kad nisam pisao: igrao sam 2K. Misli su morale da se umire. I onda su stigli rezultati. Okej: nisu pogrešili doktori. I nije crno kao što smo slutili: crnje je.

Lekari se sa njegovim stanjem ne znaju izboriti. Sve što su znali da nam kažu jeste: "Evo ovaj morfijum, diklofen (pejn-kileri) i idite kući. Biće mu sve gore. Ima od jednog dana do tri godine".

U međuvremenu, valjda to tako ide, pročitao sam gomilu nekog internet štiva o kanceru. Veb je prepun priča o tome kako su ljudi na raznorazne načine pobeđivali ovu užasnu bolest. Sve to, ako Vas zanima i ako Vas (ne daj Bože) snađe - možete vrlo lako da izguglate (ili me potražite jer sam više nego spreman da pomognem koliko umem). Dva klika daleko je od Vas.

"Naoružani" internet iskustvima krenuli smo u surovi obračun. Obračun za život mog oca, Vladimira Ninkovića, čoveka rođenog 14. januara 1959. godine u Beogradu. Neću sad da Vas zamaram bespotrebnim informacijama o tome kako je on "sjajan čovek" i veliki car. Oni koji ga poznaju - znaju sve to.

Ono što u ovom blogu tražim jeste pomoć. Nisam nikada slutio da ću doživeti da ću postati "jedan od onih nesretnika iz novina". Jedan od onih koji traži slamku spasa. Ali, ispostavilo se da sam ja (sa svojom porodicom) baš taj.

Suština jeste da smo pronašli čoveka koji tvrdi da može da mu pomogne određenim biljnim lekovima iz Rusije i Austrije. Fora je u tome što su ti lekovi skupi, cena je oko 5.000 evra za tretman od godinu dana. Možda to nije suma koja zahteva "dobrotvorne priloge", ali situacija u našoj kući je takva da je nama "pet soma" daleko isto koliko i davljeniku koji ne zna da pliva, obala olimpijskog bazena.

Dakle, pare nisu problem: mi para nemamo (odnosno, trenutno raspolažemo "okruglo" sa 300 evra). Zbog toga Vas molim, sve Vas koji ovaj tekst budete pročitali do samog kraja, sve Vas kolege koje poznajem lično i sa kojima sam tokom života sarđivao - podelite ovaj apel za pomoć osobi za koju možda ipak nije "2 late".

Takođe, molim za pomoć sve one koji imaju "viška" materijalnih sretdstava (ako višak u ovoj kategoriji postoji kao legitiman termin) da pomognu jednom čoveku (koji, eto, nije devojčica ni dečak kao drugi za koje se obično pomoć iska, ali prosto sam ovu bitku ne može da dobije). Izvinite na izlivu emocija, trudio sam se da bude bez patetike. Koliko se dalo:

Unapred zahvalan,
Matija Ninković sa porodicom i prijateljima

Ime/Name: Matija Nikovic
Broj deviznog racuna/ foreign currency account number: RS35-160-5130201280370-26 (Banka Intesa)

Ime: Matija Ninkovic
Broj dinarskog racuna: 265-0000000638085-47 (Raiffeisen bank)

Kontakt: Matija Ninković
+ 381 (0)60 07 51 528
+ 381 011 67 51 528
e-mail: [email protected]

P. S. Zbog delikatnosti problema u kojoj se moja porodica trenutno nalazi, sajt www.nbaserbia.com možda neće biti ažuriran kao do danas. To ne znači da ću, kao (skoro pa jedini) autor odustati od pokušaja da pružim adekvatnu, brzu, kvalitetnu i pravovremenu informaciju svima onima kojima je NBA liga u srcu.

To samo znači da je čoveku koji je "direktni krivac" za moje postojanje, na neki način potrebna moja pomoć (kao što je meni sada potrebna Vaša).

Muškaraca je mnogo, ali je otac jedan... Poz i hvala još jednom...