Građani su na poziv lidera DOS-a, a nakon što je Izborna komisija osporila pobedu njihovog kandidata Vojislava Koštunice na izborima 24. septembra, počeli da se okupljaju na prostoru ispred zdanja Doma Narodne skupštine i to je potrajalo nekoliko dana.

U međuvremenu, lideri DOS-a, ali i više drugih relevantnih činilaca, insistirali su na tome da je Koštunica pobedio već u prvom krugu protivkandidata Miloševića, dok je Izborna komisija saopštila da je kandidat DOS-a osvojio 49 odsto glasova, zbog čega je najavljen naredni krug glasanja.

Prvaci DOS-a su to odbacili, narod se i dalje svakodnevno okupljao, a usledio je i poziv na generalni štrajk koji je kulminirao protestom rudara u Kolubari.

Paralelno s predsedničkim izborima tog septembra 2000. održani su i izbori za tadašnju Saveznu Skupštinu i Skupštinu Vojvodine i na svima je nadmoćno pobedio DOS.

Protest koji je zatim održan u centru Beograda bio je najmasovniji od početka devedestih godina, mada postoje oprečna tumačenja broja prisutnih.

Između ostalog, u glavni grad su tog dana, 5. oktobra, došli organizovano i masovno ljudi iz unutrašnjosti koji su podržavali tadašnji DOS. Iako je policija nastojala da nekako zaustavi ili omete kolone koje su se uputile ka Beogradu, sve su blokade na kraju bile probijene.

Masovni upad demonstranata u zdanje tadašnje Savezne skupštine, u više talasa, usledio je tog 5. oktobra negde posle 15 časova, kada je zauzeta i obližnja policijska stanica u Ulici majke Jevrosime, u kojoj je bilo smešteno odeljenje MUP-a za opštinu Stari grad. Paralelno je u više naleta došlo do napada na obližnju zgradu RTS-a, gde je zapaljeno prizemlje, a požar se proširio i na sprat.

To popodne ispred zgrade RTS-a biće upamćeno i po dolasku bageriste Džoa, koji se pridružio demonstrantima uletevši u prizemlje zgrade u Takovskoj i tako postao jedan od simbola Petog oktobra. Policija je pružila otpor, koji je na kraju slomljen.

Između ostalog, iz pravca Takovske je do platoa između Skupštine i zgrade Televizije i Pošte pristigao i konvoj oklopnih vozila, u kojima su, kako se kasnije saznalo, bili pripadnici Jedinice za specijalne operacije Službe državne bezbednosti, ali oni nisu intervenisali.

Milošević se konačno tokom narednog dana obratio javnosti kada je saopštio da je pretrpeo izborni poraz, čemu je prethodio njegov razgovor sa Koštunicom.

Koštunica je 7. oktobra 2000. položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine, koji su zasedali u Sava centru.

Prema podacima koji su saopšteni, Koštunica je na septembarskim izborima 2000. godine dobio 2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova, a Milošević 1.826.799, ili 37,15 odsto glasova.

Tokom petooktobarskih nemira povređeno je više od šezdeset građana, a dvoje je stradalo, Jasmina Jovanović koja je poginula nakon što je pala pod bager i Momčilo Stakić, koji je umro nakon srčanog udara.

14 godina kasnije, narodu koji je bio spreman da žrtvuje i svoje živote samo da bi se oslobodio Miloševićevog režima i počeo normalno da živi, povređen je ponos, a nade polako ali sigurno umiru. Tiho i bez pompe, vojske niti policije. Istrošeni smo.