Iako članovi 17 i 18 Ustava Kosova predviđaju usvajanje međunarodnih ugovora i učlanjenje u međunarodnim organizacijama, član 81 izričito kaže da se zakoni koje se odnose na zaštitu kulturne baštine, obrazovanje i jezike smatraju od vitalnog značaja i da je za usvajanje takvih akata potrebna većina glasova poslanika iz redova manjinskih grupa pored većine glasova albanskih poslanika, objasnila je Trajković za list Danas.

Prema njenom mišljenju, jasna je namera kosovskog ustava da o pitanju kulturne baštine, obrazovanja i jezika, kosovske vlasti i albanski poslanici ne mogu da donose zakone bez učešća i glasova kosovskih Srba.

- Ustav Uneska se bavi upravo ovim pitanjima, tako da bi njegova ratifikacija u Skupštini Kosova bez većine glasova poslanika iz manjinskih zajednica bila direktno kršenje slova i duha kosovskog Ustava , naglasila je ona.
Prema njenim rečima, "član 143 kosovskog Ustava obavezuje kosovske vlasti da rade u skladu sa svim odredbama Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova iz marta 2007, koje se istim članom daje preimućstvo nad svim drugim kosovskim pravnim aktima Kosova".
Trajković je za list Danas citirala Aneks pet Ahtisarijevog plana kojim je predviđeno da "vlasti Kosova moraju da se konsultuju sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) u vezi s bilo kakvim aktivnostima koje bi promovisale srpsko pravoslavno nasleđe u turističke, naučne, obrazovne ili druge javne svrhe".
- To znači da vlasti u Prištini ne mogu samostalno - bez konsultacije sa SPC da preduzimaju bilo kakve poteze koji se odnose na srpsko versko i istorijsko nasleđ, poput članstva u Unesku. Jasno je da članstvom u Unesku Kosovo namerava da dobije afirmaciju svoje samoproglašene državnosti, navela je Trajković.
Međutim, kako je naglasila, to članstvo Kosovo ne može da postigne legalnim putem čak ni prema svom Ustavu bez glasova srpskih poslanika u kosovskom parlamentu, niti bi mogli na zakonit način da preduzimaju bilo šta vezano za srpsko nasleđe u Unesku bez konsultacije sa SPC.
''Taj odnos prištinskih vlasti prema sopstvenom zakonu biće mnogo merodavniji test državnosti od prijema u bilo kakvoj međunarodnoj organizaciji'', naglasila je Trajković.
Na pitanje kakve bi posledice moglo da ima odbijanje srpskih poslanika da ratifikuju eventualnu odluku Uneska o prijemu Kosova u ovu organizaciju UN, ona odgovara da ih srpsko biračko telo nije biralo da rade na promovisanju Kosova u međunarodnim organizacijama.
''Pitanje svih pitanja je da li bi više ikada bili izabrani, ako bi tako nešto podržali'', rekla je Trajković i dodala da je opšte poznato da Srba nema u kosovskim diplomatskim predstavništvima u svetu upravo zbog nepoverenja kosovskih Albanaca da neće promovisati kosovsku nezavisnost.