Prema rezultatima istraživanja "Global Wealth" koje je sprovela savetnička grupa Boston konsalting, kriza je za jedan broj pojedinaca već prošla, pa je tako imovina građana Zapadne Evrope uvećana za 5,2 odsto i sada iznosi 35,8 biliona dolara.
Međutim, to ne znači da su svi građani najbogatijeg dela Starog kontinenta odjednom postali bogati, jer statistički podaci podižu samo one koji su se i dosad kretali u sferama u kojima se barata milionima.
- Porast bogatstva se isključivo povezuje sa oživljavanjem tržišta deonica - izjavio je ekonomista Danijel Kesler, koji je učestvovao u izradi te studije.
Prema Keslerovim rečima, još u 2011. tržišta su trpela zbog globalne, a naročito zbog krize u evrozoni. Oporavak u 2012. godini je značajno doprineo povećanju bogastva ulagača, što je pridonelo porastu broja milionera i to ne samo u Evropi nego u celom svetu.
 Na listi po broju milionera i dalje uverljivo vode SAD sa 5,9 miliona, nakon kojih sledi Japan sa 1,5 miliona milionera, pa Kina sa 1,3 miliona milionera.
U Evropi se na prvom mestu nalazi Velika Britanija sa 509.000 miliona, iza koje sledi Nemačka sa 362.000 milionera, što je za 30.000 više nego u 2011. godini.
Međutim, iako se tržišta u Evropi očigledno oporavljaju od brojnih šokova proživljenih poslednjih godina, Stari kontinent u poređenju sa rastućim privredama, posebno onima u azijsko-pacifičkom regionu, polako ali sigurno gubi utrku.
- Na globalnom nivou, privatna imovina je uvećana za 7,8 odsto, gde su glavni pokretači zemlje Azije i pacifičkog prostora, i to se u dogledno vreme neće promeniti - veruje Federiko Burgoni iz Boston konsaltinga.
Do 2017. godine ova regija sa glavnom lokomitivom Kinom će po pitanju imovine preteći i regiju Severne Amerike.
Brzina kojom raste azijsko-pacifička regija iznenađuje i same stručnjake, jer godišnji rast bogatstva u tom delu sveta iznosi 13,8 odsto.
- Potpuno je jasno da se nalazimo u svetu sa dve brzine. Novi svet pritom raste neuporedivo brže nego stari - zaključuje Kesler.