1. mart

- 1878. Pobedom Srbije završen je Drugi srpsko-turski rat.
- 1992. Ubistvo srpskog svata u Sarajevu, što se smatra okidačem za početak ratnih sukoba u BiH. Dijana Tambur i Milan Gardović zakleli su se na vernost u hramu Preobraženja Gospodnjeg, u opštini Novo Sarajevo. Nakon crkvene ceremonije, svatovi su krenuli na prethodno zakazani svadbeni ručak u dvorištu Stare crkve, na Baščaršiji. Ispred ulaza u crkvu, iz automobila su izašla četiri muškarca, koji su počeli da provociraju svatove, a naročito su nasrnuli na mladoženjinog oca Nikolu Gardovića, koji je, kao barjaktar, nosio zastavu Srpske pravoslavne crkve. U jednom trenutku, Ramiz Delalić zvani Ćelo otvorio je vatru iz pištolja i smrtno ranio mladoženjinog oca, dok je drugi ranio sveštenika SPC Radenka Mirovića, mladoženjinog zeta. Nakon pucnjave, pobegli su sa lica mesta, noseći sa sobom zastavu i paleći je.

3. mart

- 2004. Vojislav Koštunica je izabran za premijera Srbije, odnosno predsednika manjinske vlade kojoj je podršku dao SPS.

4. mart

- 2000. SAD su ponudile pet miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
- 2004. U požaru u manastiru Hilandar na Svetoj gori izgorelo dve trećine tog kompleksa.

6. mart

1882. Kneževina Srbija podignuta je u rang kraljevine, a knez Milan IV Obrenović proglasio se kraljem. Odmah po njegovom krunisanju, počinju nagle promene političkog života u zemlji. Nastaju nove političke stranke, među kojima je posebno važnu ulogu imala Narodna radikalna stranka Nikole Pašića. Narod postaje sve više nezadovoljan vladavinom kralja Milana, najviše zbog austrofilske politike i sedam godina kasnije kralj Milan abdicira u korist sina Aleksandra.

9. mart

- 1807. Srpski ustanici, predvođeni Karađorđem, posle višegodišnje borbe uspeli su da potpuno oslobode Beograd od Turaka, iako je grad kao politički centar pašaluka bio čvrsto utvrđen i posednut jakim janičarskim snagama. Nakon toga, Beograd je postao politički, vojni i kulturni centar nove Srbije i ostao je u srpskoj vlasti do propasti Prvog srpskog ustanka, 1813.
- 1991. Dolazi do čuvenih devetomartovskih demonstracija, koje se smatraju prvim opozicionim protestima koji su ozbiljno uzdrmali režim bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Na ovim demonstracijama na ulice je, prema nekim procenama, izašlo oko 100.000 ljudi, a beogradski asfalt su gazili i tenkovi. Izlazak građana na ulice organizovao je SPO „zbog huškačkog izveštavanja Televizije Beograd“, koja je tada prvi put prozvana „TV Bastiljom“. Direktan povod za poziv da „TV Bastilja mora pasti“ bio je komentar koji je pročitao urednik Slavko Budihna u kojem se navodi da SPO sarađuje sa proustaškim i profašističkim režimom u Hrvatskoj. Policija je blokirala prilaze Trgu i od jutra je počela da potiskuje demonstrante koristeći palice, suzavac i vodene topove. Lideri opozicije su se pred naletom policije sklonili u Narodno pozorište, a sa terase tog zdanja Drašković je demonstrantima komandovao: „Juriš!“. Tada su počeli žestoki, višečasovni sukobi na ulicama Beograda. U haosu su poginuli maturant Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54), povređeno je 114 osoba, a uhapšeno je 158 ljudi, među kojima i Drašković.

10. mart

- 1991. Studenti se organizuju i podržavaju proteste opozicije okupljene oko Vuka Draškovića. Okupljaju se na Terazijskom platou, gde zajedno sa građanima koji su protestovali dan ranije traže ostavke čelnika urednika državne televizije i ministra policije, kao i oslobađanje svih uhapšenih i omogućavanje rada B92 i Studija B. Studenti su nastavili sa danonoćnim protestima, a „plišana revolucija“ je trajala sve do 14. marta, kada su svi zahtevi prihvaćeni.

11. mart

- 1981. Pod parolom „Kosovo republika“, u Prištini su počele studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.
- 2006. U pritvornoj jedinici Haškog tribunala nađeno je beživotno telo Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije, kome se sudilo zbog ratnih zločina na Kosovu, u Hrvatskoj i BiH. Milošević, koji je umro od infarkta, godinama je bio srčani bolesnik, a nekoliko meseci pre smrti njegovo zdravlje se pogoršalo, zbog čega je u novembru 2005. tražio šestonedeljni prekid suđenja, a potom i odlazak na lečenje u Rusiju, što mu nije odobreno. Poslednjih meseci, Milošević se sudijama Haškog tribunala često žalio na glavobolju i pritisak u ušima i očima. Pošto gradske i državne vlasti nisu dale dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri SPS-a da Milošević bude sahranjen u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u sumrak u dvorištu porodične kuće supruge Mirjane Marković u Požarevcu.

12. mart

- 2003. U tačno 12. 25, u dvorištu zgrade Vlade Republike Srbije u Beogradu, izvršen je atentat na Zorana Đinđića, prvog demokratski izabranog premijera Republike Srbije. Ovaj atentat je doveo do vanrednog stanja u Srbiji i policijske akcije „Sablja“, tokom koje su uhapšene stotine kriminalaca. Smatra se da su ubistvu premijera prethodila najmanje tri neuspela pokušaja, kod Bubanj potoka, kod „Arene“ i kod Savezne skupštine. Atentat je izvršio Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO). Zoran Đinđić, pogođen iz snajperske puške, proglašen je mrtvim u 13.30. Premijer Đinđić je 15. marta sahranjen uz najviše državne počasti u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju, a sahrani je prisustvovalo oko 500.000 ljudi.

13. mart

- 1946. U selu Repuševići, snage jugoslovenske službe državne bezbednosti uhapsile su Dragoljuba Mihailovića Dražu, komandanta četničkih snaga u Drugom svetskom ratu. Suđenje generalu Mihailoviću održano je od 10. juna do 15. jula iste godine. Draža Mihailović osuđen je za veleizdaju i ratne zločine. Osuđen je na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i građanskih prava, kao i oduzimanje celokupne imovine. Streljan je na nepoznatom mestu 17. jula 1946. godine. Ni danas se ne zna gde se tačno nalazi njegov grob.

16. mart

- 2014. U Srbiji održani vanredni parlamentarni i lokalni izbori u Beogradu, na kojima je ubedljivo pobedila Srpska napredna stranka.

17. mart

- 2004. U talasu nasilja na Kosovu, proterano je preko 4.000 Srba, ubijeno je 19 Srba i Albanca, a povređeno najmanje 170 Srba. Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima je i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, jedan od najreprezentativnijih spomenika srdenjovekovne Srbije i episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku. Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su koristeći pse preko reke Ibar naterali grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka, od kojih se jedan utopio u reci, što je istraga Unmika kasnije demantovala.

24. mart

- 1999. Bez odluke Saveta bezbednosti, kršenjem Povelje UN-a i temeljnih načela međunarodnog prava, snage 19 zemalja, članica NATO, započele su vazdušnu kampanju uništavanja ciljeva u SR Jugoslaviji, pre svega u Srbiji i na KiM. Rat je trajao punih 78 dana. Broj žrtava, vojnih i civilnih, koje je SR Jugoslavija imala u ovom neravnopravnom ratu do danas nije tačno ustanovljen i pitanje je da li će se to ikada dogoditi. Procene su različite, govore da je tokom agresije živote izgubilo između 2.500 i 3.500 ljudi, mada ima i onih koji govore o mogućih 10.000 žrtava. Za proteklih 14 godina nisu ustanovljene ni razmere materijalne štete, tako da se procene kreću od 30 do 100 milijardi dolara.

25. mart

- 1941. Kraljevina Jugoslavija pristupila Trojnom paktu Nemačke, Italije i Japana. Protokol u Beču potpisali predsednik vlade Dragiša Cvetković i ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar Marković.
l 2003. Vlada Srbije odlučila da raspusti JSO, čiji su pripadnici bili i osumnjičeni za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i druga ubistva.

27. mart

- 1941. Došlo je do vojnog udara zbog odluke kneza Pavla Karađorđevića o pristupanju Trojnom paktu u kojem je svrgnut regent princ Pavle Karađorđević i na presto je doveden maloletni kralj Petar Drugi Karađorđević. Zbačena je i vlada Dragiše Cvetkovića i Vlatka Mačeka i obrazovana nova, s generalom Dušanom Simovićem na čelu. Hiljade građana izašlo je na ulice, pevajući patriotske pesme i uzvikujući parole „Bolje rat nego pakt“, „Bolje grob nego rob“, „Nema rata bez Srba“ i slično. Ubrzo nakon promene jugoslovenske vlade i politike, Hitler je napao Jugoslaviju.
- 1999. Jugoslovenska protivvazdušna odbrana oborila je tokom napada NATO na Jugoslaviju američki bombarder „F-117 noćni soko“.
- 2003. U pokušaju hapšenja u blizini Beograda ubijene vođe zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković, osumnjičeni za učešće u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića.

28. mart

- 2003. Na Fruškoj gori nađeno telo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, otetog 25. avgusta 2000.