- Pitam se gde sam to pogrešio i prosto ne mogu noćima da spavam razmišljajući

kako da pomognem porodici. Ali, posla u ovoj zemlji nema ni za mlade, a ne za ljude srednjih godina poput mene – jada se očajni otac.

Miloš, koji je pre nekoliko dana uspešno položio maturu i stekao zvanje mašinskog tehničara za kompjutersko konstruisanje, kaže da će i on sam pokušati da pronađe posao kako bi pomogao sebi i porodici. Pomalo stidljivo, ovaj mladić koga smo zatekli u dresu omiljenog kluba „Čelzija“ ima dve skromne želje, da potpuno ozdravi i nađe posao.

– Znam kroz šta sam prošao, tokom mog višegodišnjeg lečenja. Nikome to ne bih poželeo. Ipak, nadam se da je moja bolest prošlost. Hoću da radim i već sledeće nedelje idem na biro da se prijavim za posao. Nadam se da ću uspeti. Optimističan sam. Teško je kada si prinuđen da čekaš milostinju. Sve vreme gledam roditelje kako se muče. Kad bi se bilo ko od nas zaposlio, bilo bi sve nekako lakše – dodaje ovaj momak koji je i pored svih zdravstvenih problema ove godine uspešno završio Tehničku školu, gde svi u odeljenju, ali i profesori imaju samo reči hvale.

– Čitava škola, od učenika do profesora je sve vreme pokušavala da mu pomogne. On je to nama vraćao tako što je dobro učio, odličan je đak i vredan primeran učenik – kažu u školi.