Na njihovu masovnost utiču različiti faktori, navodi se, izmedju ostalog, u izveštaju Učešće dobrovoljaca sa Kosova na ratištima u Siriji i Iraku - uzroci i posledice.

"Najpre su to spoljni uticaji, odnosno ideologija koja privlači pre svih mlade ljude i one koji su novi u religiji, ali i siromašan obrazovni sistem na Kosovu i nespremnost sekularnih porodica da prihvate religioznost svojih članova", naveo je Kursani za Tanjug.

TakoĐe, na Kosovu, kao i drugde u svetu većina je regrutovana posredstvom interneta, gde su i podvrgnuti ispiranju mozga, naveo je.

Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag ocenio je da Evropa mora da pronađe strategiju pomoću koje će da spreči regrutovanje boraca, kao i da je veoma važno imati otvoren dijalog o bezbednosti u regionu.

Prema rečima direktorke Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonje Stojanović Gajić, neki od nalaza ove studije relevantni su za vlasti u Srbiji, a to je zaključak da su grupe koje su zanemarene u društvu više od drugih izložene riziku da postanu plen terorista, odnosno Islamske države.

Ova studija pokazuje da su to na Kosovu pre svih ljudi iz zabačenih ruralnih sredina u kojima je veoma nizak nivo razvoja i mladi ljudi, kazala je Stojanović Grujić.

Prema njenim rečima ne treba sve kod kojih se prepozna rizik tretirati jednako, već treba ući u dijalog i videti ko može da se pokaje, jer je doneo privremenu odluku, a ko je stvarna pretnja.

Najviše boraca koji dobrovoljno odlaze u Irak i Siriju u odnosu na broj stanovnika su sa Kosova (125 na milion stanovnika) zatim iz Bosne i Hercegovine (85) Belgije (42) Albanije (30) i Danske (27), dok je apsolutno najveći broj otišao iz Rusije (1.500) i Francuske (1.200).