Kada je završen Prvi svetski rat i stvorena Kraljevina SHS, Aleksandar je imao trideset godina, bio je „stari momak“, pa se kao državna tema nametnula njegova ženidba. Imao je 34 godine - i bio kralj! - kad je izabrao rumunsku princezu Mariju, vrlo visokog porekla.

Pedantni novinari zabeležili su da je samo tokom poslednjih 24 sata uoči venčanja u Beograd kopnom, morem i vazduhom - neke visoke zvanice stigle su avionom - doputovalo više od 20.000 ljudi.

Po mladu i njene roditelje, niz Dunav do Oršave, kralj je poslao svoju jahtu „Aleksandar“, a u njenoj pratnji bio je tada naš najmoćniji razarač „Kralj Petar Prvi“. Na ovom brodu bili su ugledni gosti, i - čak i tada - neizbežni novinari. Ušće Save u Dunav nadletala je eskadrila vojnih aviona, a pristajanje jahte „Aleksandar“ pozdravili su topovi s Kalemegdana - sto jednim plotunom!

Marija je stajala na palubi, ispred oca i majke, rumunskog kralja i kraljice, a Aleksandar je poletno ustrčao uz most. Tada je zagrlio mladu. Sa obale su ih posmatrali patrijarh Dimitrije, predsednik Narodne skupštine Ivan Ribar, ministri i generali, i radoznali narod.

Na venčanju u Sabornoj crkvi, na patrijarhovo pitanje uzima li Aleksandra za muža, Marija je rekla: „Hoću! Da!“, na srpskom.

Posle svečanog ručka, tek venčani par prisustvovao je vojnoj paradi, u kojoj je učestvovalo 18.000 vojnika, a zatim i prijateljskoj utakmici reprezentacija Jugoslavije i Rumunije. Pobedili su gosti.

Iste večeri, u svečano okićenom vozu, kraljevski par je otputovao na svadbeno putovanje u Sloveniju. Na Bled.

A uporedo s veridbom i pripremom svadbe, vodili su se na Mirovnoj konferenciji u Parizu teški pregovori o statusu Banata. Posle rata, Srbija je zaposela ovu oblast, ali su Rumuni, na čelu sa svojim kraljem, tada već izvesnim tastom Karađorđevića, tražili da se pripoji njima. Ako ne, pretili su, oteće ga oružjem.

Banat je, zato, podeljen, tako da niko ne bude zadovoljan: Rumuni nisu dobili tražene Vršac, Kikindu i Belu Crkvu, a Kraljevina SHS je ostala bez srpskog Temišvara. Ovamo je ostalo 64.000 Rumuna, a u Rumuniji 100.000 Srba. Mnogi su tada verovali da je popuštanje naše delegacije bilo posledica kraljeve ženidbe.