Porazna statistika o hiljadama otetih stanova, neobnovljenih kuća i neisplaćenih penzija ukazuje na odnos Hrvatske, ali i Srbije, prema više od 500.000 proteranih ljudi koji se i dve decenije od rata bore za osnovna ljudska prava.

- Veliki su problemi sa kojima se suočavaju izbegli i prognani iz Hrvatske, jedan od osnovnih jeste neinformisanost, odnosno činjenica da je pola miliona ljudi gurnuto pod tepih. O njihovim probemima niko ne vodi računa. Poslednji u nizu bio je problem zbog odjave prebivališta iz Hrvatske, kada su u konzulatima ljudima koji su odjavljivali prebivalište iz te zemlje oduzimane i lične karte. Iako oni, poput Hrvata iz Hercegovine, ali i ostatka hrvatske dijaspore, imaju pravo da pored dokumenata zemlje u kojoj trenutno borave imaju i ličnu kartu Hrvatske, činovnici po dipolomatskim predstavništima ponašali su se bahato, ne dajući ljudima prave informacije o mogućnosti da privremeno odjave prebivalište i na taj način zadrže lične dokumente. Pozivam sve građane koji su zbog nedostatka informacija ostali bez svojih dokumenata da odu na sajt „koalicija.org“ te da se jave na moj imejl „[email protected]“ kako bismo mogli da izvršimo pritisak na hrvatske vlasti da se ispravi učinjena šteta - apeluje Linta. On dodaje da izbegli i prognani u poslednje dve godine nailaze i na velike birokratske probleme u Srbiji kada je reč o ostvarivanju njihovog prava na zdravstveno osiguranje.

- Iako je još krajem 2012. godine doneta odluka po kojoj penzioneri koji imaju zdravstveno osiguranje u Hrvatskoj imaju mogućnost izbora da li žele da odjave svoje osiguranje iz te zemlje i prenesu ga u Srbiju ili žele da zadrže to pravo i u Hrvatskoj, a u Srbiji da doplaćuju zdravstveno osiguranje u iznosu od 12,3 procenta penzije, veliki broj građana nailazi na zid u lokalnim filijalama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), gde im činovnici traže da se odreknu hrvatskog osiguranja u zamenu za srpsku zdravstvenu knjižicu. To je nedopustivo ponašanje pojedinaca koje nije u skladu sa odlukom RFZO. Pogotovo zbog toga što ukoliko žele da odjave zdravstveno osiguranje u Hrvatskoj, pre toga moraju da odjave prebivalište, čime ostaju i bez hrvatskih dokumenata i mogućnosti da ostvare svoja prava u toj zemlji - objašnjava naš sagovornik, dodajući da bi RFZO trebalo da u svim svojim filijalama objavi ovo obaveštenje na oglasnoj tabli kako bi građani bili upoznati sa svojim pravom na izbor osiguranja. On je i pozvao građane koji imaju slične problema da mu se jave imejlom.

Zbog svih prepreka sa kojima se i dalje suočavaju, Koalicija udruženja izbeglica traži od Skupštine Srbije da se sazove posebna sednica na kojoj bi se o tim problemima raspravljalo i usvojila rezolucija o poštovanju njihovih ljudskih prava.

- Pored toga, tražimo od Vlade Srbije da se pokrene stalni dijalog sa hrvatskom vladom i Savetom ministara BiH o rešavanju otvorenih pitanja. To su problemi nestalih lica i ratnih zločina, pitanja otete imovine i stečenih prava, naknade štete za uništenu, oštećenu i nestalu imovinu, očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta Srba u Hrvatskoj i BiH i ekonomskog razvoja srpskih krajeva u tim zemljama.