Tom izrekom Frenklin je u vreme svog ambasadorskog mandata u Francuskoj u drugoj polovini 18. veka Parižanima poručio da bi uštedeli na svećama da ranije ustaju i koriste dnevno svetlo.

Zašto je to sve bilo potrebno?

Govorilo se o energetskim, ekonomskim, zdravstvenim dobicima, pa čak i u smislu borbe protiv kriminala. Ipak, te teorije su u veku koji je usledilo padale kao komadi domina.

Struja

Prva zabluda bila je da će se pomeranjem vremena štedeti energija zbog većeg korišćenja dnevnog svetla. No, brojna istraživanja su to opovrgnula: ili nije bilo ušteda ili su one bile zanemarive.

Saobraćaj

Još jedan je mit bio da će pomeranje sata pridoneti sigurnosti u saobraćaju, jer će vozači voziti više danju. Ipak, ispostavilo se da gubitak jednog sata sna u proleće ima trenutan efekat na vozače - lakše stradaju u saobraćaju, objavljeno je u Američkom časopisu za javno zdravstvo 1995. godine.

Radno mesto

A i ako stignu do posla, veće su šanse da će se radnici tamo povrediti kada izgube sat sna! To je zaključak studije Univerziteta u Alabami u Birminghamu iz 2009. godine. To se nije uspelo nadoknaditi prednostima povećanog apsorbovanja vitamina D izlaganjem suncu u "višku" sunčanih sati.

Ekonomski učinci

Kada se pogledaju sektori protivnika i zagovornika pomeranja vremena, zagovarali su ga trgovci, a najviše oni sa sportskom opremom. Više sunčanih sati znači da su ljudi duže u trgovinama, ali i da se više rekreiraju.

Zdravlje 

Ipak, ono što je Ruse nagnalo da prekinu sa praksom menjanja vremena jeste - depresija i konfuzija među stanovnicima koji osećaju kao da im je ukradeno vreme kada im se sat pomakne.

U tri sata će biti dva

Inače, prema Uredbi o računanju vremena, letnje računanje vremena u 2012. godini završava 28. oktobra 2012. godine tačno u 3 sata, tako što se pomeranjem za jedan sat unazad, vreme u tri sata računa kao dva sata.