Za obojicu imaju samo reči hvale, tvrdeći da su bili humani ljudi, predani poslu i pacijentima.

Doktora Ljajića, koji je specijalizirao na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu, u Novom Pazaru, ali i u rodnoj Dugoj Poljani i u ostalim Pešterskim selima znaju kao divnog čoveka koji je organizovao i učestvovao u mnogobrojnim humanitarnim akcijama i brinuo o svojim pacijentima.

Supruga Šefka, prosvetna radnica, poslednji put se sa njim čula dok je bio u helikopteru, oko 21:40, manje od sat vremena pre pada, kada joj je rekao da je sve u redu i da očekuje da uskoro slete.

- Nakon toga nije više odgovarao na njene pozive, nego se uključivala govorna pošta. Ujutru oko šest sati poslala mu je poruku, pitala da li je sve u redu, ali odgovora nije bilo, da bi je oko osam već zvale njegove kolege da joj saopšte ovu strašnu vest - priča Dževadov stric, Muamer koga zatičemo ispred zgrade "Kvele", gde je lekar živeo sa porodicom.

-Kad je trebao da uživa u životu, zadesi ga ova nesreća. Bio je dobar mladić, iz poštene familije. Ostao je bez oca pre oko 15 godina, ali ga to nije sprečilo da bude dobar student. Zaposlio se u novopazarskoj bolnici, oženio, dobio dvoje divne dece, kupio stan i da ovako završi život- priča u neverici jedan od njegovih bliskih roĐaka.
Dževad je aktivan ativan član humanitarnog Udruženja graĐana Otvorena ruka, koje je pomagalo socijalno ugroženom i bolesnom stanovništvu u ovom kraju.
Iza sebe je ostavio majku Saniju, suprugu Šefku, sinove Ramiza (6) i Mehmeda (2).

Anestetičar Miroslav Veselinović (42) sa porodicom je živeo u obližnjem selu Lukare, gde su juče svi bili nemi od tuge, a Miću, kako su ga zvali, pamte po veseloj naravi.
Iz njegove porodične kuće juče su odjekivali jauci majke, supruge i sestara.
Komšije kažu da je pomagao svima u selu.
- Mićo je bio svima na usluzi. Kada bi se neko iz sela razaboleo on bi ga redovno obilazio, urgirao kod lekara da mu posvete maksimalnu pažnju. Ma kao sin je svima bio– pričaju komšije.
Njegov sestrić Filip Marinković priča da se Mića uvek javljao kada bi išao na terene van Novog Pazara, da ih je obaveštavao o tome dokle je stigao i kako je prošao u putu.
- Ne znam zašto nam se u petak nije javio, verovatno je imao previše posla oko te bebe. Nisam hteo da mu dosađujem i zovem ga – tužnim glasom priča Filip.
Miroslav je u tuzi ostavio roditelje majku Dobrinku i oca Ratka, suprugu Violetu, ćerku Dariju (9) i sina Danila (13).
Za obojicu njIHOVE kolege imaju samo reči hvale. Kažu da je ovom tragedijom Novi Pazar doživeo veliki gubitak.
- Obojica su bili sjajni ljudi i još bolje kolege. Uvek spremni da pomognu, da rade i preko svojih smena. Prosto su živeli da pomažu ljudima, a tako su i poginuli. Oni su heroji ovog grada– kaže doktor Kemal Brničanin.