U praksi to će podrazumevati primenu nekih novih pravila igre, koja će se nekima više, a nekima manje svideti. Odricanje od internet piraterije, muljatorsko-ortačkog poslovanja, državnih monopola i subvencija neke su od navika kojih ćemo morati da se odreknemo, dok bismo zauzvrat osvojili više prava i sloboda, dobili kvalitetniju robu i usluge, ali i znanje i zdravstvenu zaštitu.
Početnu konferenciju ka punopravnom članstvu Srbije otvoriće Grčka kao predsedavajuća EU, uz predstavnike Evropske komisije i svih 28 zemalja članica. Delegaciju Beograda predvodiće premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, dok će u delegaciji EU biti Evangelos Venizalos, ministar spoljnih poslova Grčke, koja predsedava EU, i komesar za proširenje EU Štefan File.
Inače, radi sticanja punopravnog članstva u EU, naša zemlja će narednih godina morati da u svoje zakonodavstvo u potpunosti ugradi zajedničku evropsku pravnu tekovinu, tako da ono o čemu će se zapravo pregovarati jesu prelazni rokovi u kojima to treba da se obavi. Radi lakšeg pregovaranja, pravne tekovine EU su podeljene u 35 poglavlja o kojima se posebno pregovara.
Slobodno kretanje robe, radnika, kapitala
- Sticanjem punopravnog članstva, građani Srbije imaće mogućnost da se kreću iz jedne u drugu zemlju, da se zapošljavaju u privatnom ili javnom sektoru i da osnivaju preduzeća u bilo kojoj zemlji članici.
Javne nabavke
- Uređivanje sistema javnih nabavki koji podrazumeva efikasno praćenje i kontrolu ispravnosti postupaka javnih nabavki. Krajnji cilj treba da bude ukidanje nameštenih tendera, napumpanih cena i partijsko-ortačkog poslovanja države i preduzetnika.
Pravo privrednih društava
- Propisi u ovoj oblasti treba da dovedu do jačanja prava privrednih društava, ali i transparentnost njihovog poslovanja, što bi značilo ukidanje srpske prakse zatvaranja jedne i otvaranja druge firme, radi izbegavanja obaveza.
Pravo intelektualne svojine
- EU ima vrlo rigorozna pravila prema sivoj ekonomiji i pirateriji u gotovo svim oblastima, a njihovim preuzimanjem i sprovođenjem Srbija bi morala da smanji sivo tržište, koje sada iznosi čak 31 odsto BDP-a. Rigorozne kazne za pirateriju nateraće nas čak i da na skidanje sa “torenta” zaboravimo.

 
Tržišna konkurencija
- U procesu pristupanja Evropskoj uniji, Srbija će morati da stvori uslove za tržišnu konkurenciju i da ukine državne i privatne monopole u svim sektorima, pa tako i u oblasti telekomunikacija, u naftnoj industriji, proizvodnji i distribuciji električne energije, maloprodaji.
Poljoprivreda, ruralni razvoj i ribarstvo
- Ulaskom u EU proizvođači će, kako bi dobili subvencije, morati da ispune posebne uslove, ali će i dalje moći da za sopstvene potrebe peku rakiju, prave sireve, praktikuju svinjokolj i vrte prasence na ražnju. Registracija domaće proizvodnje i poštovanje pravila proizvodnje neophodni su da bi se ta roba plasirala na tržište.
Saobraćaj
- Srbija će konačno morati da završi modernizaciju Koridora 10, integriše srpske železnice u transportnu mapu Evrope i osposobi luke na Dunavu za međunarodni i intermodalni transport.
Energetika
- Do 2015. godine Srbija mora da počne da u potpunosti primenjuje Treći energetski paket, odnosno nove evropske propise u oblasti energetike. Potpuna demonopolizacija ovog sektora, povećanje obnovljivih izvora energije, kao i rešavanje evropskih primedbi na projekat “Južni tok” glavni su nam izazovi u ovoj oblasti.
Monetarna politika
- Ukoliko se Srbija odluči da uvede evro kao zvaničnu valutu, moraće da ispuni fantastične uslove - da inflaciju svede na evropski minimum, javni dug svede na ispod 60 odsto BDP-a, a deficit skreše na manje od tri odsto.
Socijalna politika i zapošljavanje
- Srbija će morati značajno da unapredi kvalitet zdravstvenih usluga i reformiše sistem socijalne zaštite, uz integraciju privatnog i javnog sistema zdravstva. Time bi bile smanjene liste čekanja, pacijenti bi dobili savremeniju i humaniju dijagnostiku, pravovremenu i redovnu terapiju, što bi za konačni rezultat imalo produženje životnog veka.
Preduzetništvo i industrijska politika
- Povećanje konkurentnosti naših firmi osnovni je uslov za njihov ulazak i opstanak na tržištu EU, dok bi integracija u EU trebalo da ubrza proces restrukturisanja naše privrede i transformacije nekonkurentnih industrijskih grana.
Regionalna politika
- Razvoj nedovoljno razvijenih industrijskih i ruralnih područja i smanjenje negativnih demografskih kretanja mora postati realnost, a ne samo predizborno obećanje.
Pravosuđe i osnovna prava
- Osim u domaćim sudovima, građani će pravdu, pogotovu ako se tiče primene evropskih prava, moći da potraže i od Evropskog suda, bez čekanja da ovde iscrpe sve pravne instrumente.
Pravda, sloboda i bezbednost
- Uspostavljanje efikasnijeg sudskog postupka, uspešno izvođenje istraga protiv korupcije visokih zvaničnika i demokratizacija policije tek su neki od zahteva za ispunjenje standarda među Srbima znanog “ne sme niko da vas bije”.

Nauka i istraživanje

- Otvaranje ovog poglavlja za srpske naučnike, naučne institucije i istraživače značiće početak usklađivanja postojećih zakona sa standardima EU, a time i mogućnost lakše saradnje i povezivanja na polju nauke.

Obrazovanje i kultura

- Ulaskom u EU srpski studenti moći će da se školuju u zemljama članicama pod istim uslovima kao i domaći državljani, što uključuje i jednake troškove studiranja.

Životna sredina

- EU ima izgrađene visoke kriterijume u oblasti zaštite životne sredine, naročito po pitanju kvaliteta vode za piće, o kvalitetu vazduha, jačini buke i problemu odlaganja otpada, pa kad te standarde u potpunosti dostignemo, slučaj iz Užica teško da bi smeo da nam se opet ponovi.

Zaštita potrošača i zdravlja

- Poštovanjem direktiva EU iz ove oblasti u praksi bi trebalo da natera domaće trgovce da potrašačima konačno ponude realnije cene roba i usluga, prava sniženja, sezonska i stalna, i kvalitetniju robu.

Carinska unija

- Ulaskom u EU, sva međusobna carinska i količinska ograničenja pri prometu proizvoda se ukidaju, što bi trebalo da znači i nižu cenu roba iz EU.