Od marta do septembra 2014. godine u istraživanju Udruženja novinara Srbije (UNS) ispitano je 585 novinara sa ciljem da se utvrdi ekonomski i profesionalni položaj novinara u Srbiji.

Rezultati istraživanja su pokazali da su poslom najzadovoljniji glavni i odgovorni urednici, potom snimatelji, dok su fotoreporteri najnezadovoljniji.

Najviše plate imaju novinari koji rade u javnom servisu, slede kolege iz državnih medija, dok su najmanje plaćeni oni koji rade u privatnim medijima.

Većina novinara prima plae redovno (75 odsto) i preko računa (85 odsto). U 13 odsto slučajeva zarada kasni mesec dana, njih devet odsto zaradu prima sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, tri odsto novinara sa kašnjenjem od više od godinu dana, dok šest odsto njih radi "na crno".

Cenzuri je povremeno izloženo 41 odsto novinara, konstantno njih šest odsto, dok čak 49 odsto ispitanih veruje da njihove kolege povremeno pribegavaju autocenzuri, a njih 29 odsto smatra da to čine u velikoj meri.

Kao najveće probleme profesije novinari izdvajaju niske zarade (62 odsto), kao i neprofesionalizam i neodgovarajuće obrazovanje novinara (54 odsto).

Istraživanje je pokazalo i da je znatno više muškaraca koji rade samo sa srednjom školom u odnosu na broj žena, dok je gotovo identičan broj muškaraca i žena u medijima sa fakultetskim obrazovanjem.

Kada je reč o poslu koji obavljau u redakciji, više je muškaraca fotoreportera i snimatelja nego žena, dvostruko više žena radi na radiju, dok je taj odnos obrnut u onlajn medijima gde radi duplo više muškaraca nego žena. U dnevnim i nedeljnim novinama radi znatno više muškaraca.

Među zaposlenima u medijima sa završenim fakultetom, najveći broj ispitanih rade kao novinari (45 odsto), urednici rubrika čine 22 odsto, a najmanje je fakultetski obrazovanih glavnih i odgovornih urednika (14 odsto).

Da je neophodno utvrditi cenovnik rada novinara i medijskih radnika slaže se 82 odsto ispitanih, a protiv je svega šest odsto. Većina smatra da bi trebalo da se uvede kolektivni ugovor za medije, da se plata obračunava po koeficijentima ili platnim razredima, a sami koeficijenti trebalo bi da se određuju prema obrazovanju, stažu, kompetencijama.

Novinari koji su učestvovali u anketi UNS-a, takođe ističu da je neophodno utvrditi minimalnu cenu rada ispod koje honorarno angažovani ili stalno zaposleni ne smeju biti plaćeni.