Na garancije države na kredite koji bi poslužili za održavanje tekuće likvidnost neće moći da računa nijedno javno preduzeća. Otplate po osnovu garancija datih za obaveze po osnovu zajmova javnih preduzeća, Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje depozita iz ranijeg perioda u iznosu od 30,7 milijardi dinara ovim budžetom su ozvaničene kao obaveze po dugu kog servisira Republika Srbija. Ove godine biće, bar prema nacrtu budžeta, izdato samo nekoliko garancija, i to isključivo za investicione projekte.

Svoju kompletnu dobit ubuduće će u budžet morati da uplaćuje i 15 javnih agencija. Država po tom osnovu računa u narednoj godini na prihod od oko 1,6 milijardi dinara. Od 50 odsto ostvarene dobiti javnih preduzeća budžet će prihodovati 15,3 milijarde dinara.

Manje para biće dato i za subvencije, ukupno 81 milijarda, za razliku od ovogodišnjih 93,7 milijardi dinara. Najviše njih - 36,5 odsto ukupnog iznosa biće dato za dotacije poljoprivrednicima, zatim privredi (18,9%), „Železnicama“ (14,1%), za puteve (8,2%)... Budžetski dodatak za redovnu isplatu penzija biće 220,3 milijarde dinara.

Povećava se iznos za socijalnu zaštitu, i to sa ovogodišnjih 110,8 milijardi na 126,2 milijarde dinara. Veći su, i to za oko dve milijarde dinara, kapitalni izdaci.

Rastu, nažalost, i to prilično dramatično, rashodi po osnovu otplate kamata po uzetim kreditima. Umesto ovogodišnjih 112,5 milijardi, u narednoj godini platićemo 17,9 odsto više, odnosno 132,6 milijardi dinara.

Primetno je da država nije predvidela nove mere fiskalne konsolidacije. Što se rashoda tiče, najviše se računa na iznos od smanjenih plata u javnom sektoru i penzija, ali i na efekte koje bi trebalo da donese najavljeno sređivanje stanja u javnim preduzećima.