Od oktobra, ona je ulagala napore da se pronađe rešenje, pa je išla kod direktorke i upitala što se hrišćanski simboli nalaze u gradskoj školi. Isprva, na to nije dobila nikakav odgovor.
Zatim je odlučila da prouči zakon koji kaže da, ako je većina đaka u jednoj školi hrišćanske vere, u svakoj učionici mora biti okačen krst, a ukoliko to nije slučaj nema razloga za krst.
Škola najpre nije želela da sarađuje i nije bila spremna da podeli informaciju sa majkom o broju hrišćanske dece.
- Nisam želela nikakvu revoluciju, već samo informaciju. Pošto moje dete ide u tu školu. imam pravo da znam zašto se u učionici nalazi krst - objasnila je ona.
Svojom upornošću majka je ipak uspela da natera školu da iz učionica ukloni krst, što je izazvalo negodovanje pojedinih političara, koji su ovu akciju kritikovali.
Naime, škola je morala da prizna da u njenim učionicama sedi manje od 50 odsto đaka hrišćanske ispovesti, te je nedostajala osnova za zadržavanje krsta na zidu učionica.
Inače, majka je objasnila da nema ništa protiv verskih znakova, ali da im nije mesto u učionici.
- Marama ili krst, koji se nosi oko vrata, su lična odluka. Ja nisam u suštini protiv krsta, ali mi smeta kada je u školi - dodala je ona ističući da je to pokušaj nametanja vere.