Kada je septembra 2002. godine u mestu Huhe-Zurhen otvoren drveni sarkofag sa njegovim posmrtnim ostacima, u prisustvu zvaničnika i budističkih sveštenika, ustanovljeno je da je telo netaknuto vremenom i da se nalazi u istoj "lotos" pozi u kojoj je umro meditirajući. Inače, Itigalov je zaveštao da se njegovo telo ekshumira, a to je urađeno u tri navrata – 1955, 1972. i poslednji put 2002. godine. Sva tri puta ustanovljeno je da na njemu nema znakova truljenja.

Inače, Lama Itigilov je još za života postao legenda, bio je vođa budista istočnog Sibira od 1911. do 1917. i proslavio se kao filozof i lekar, a pričalo se da, poput Isusa, može da hoda po vodi. Najzagonetnija je njegova smrt 1927. kada je Lama okružen učenicima seo u "lotos" pozu i naredio da se njegovo telo izvuče iz groba posle određenog vremena, obećavši da će se vratiti živ. Zatim je utonuo u duboku meditaciju.

Telo se sada nalazi u Ivolginskom manastiru, kod mesta Ulan-Ude, u delu Burjatije, blizu granice sa Mongolijom i predstavlja pravu relikviju. Centralna duhovna uprava Budističke tradicionalne Sangi Rusije donela je tada odluku da stvori sve uslove za dalje očuvanje relikvije.

Lekari objašnjavaju da je fenomen očuvanja tela posle smrti poznat u medicini i da je obično posledica balzamovanja ili delovanja odgovarajuće sredine u kojoj je telo počivalo, ali da čim u grobnicu dospe kiseonik, tkiva počinju da se raspadaju.

"Jasno je da Itigilov nije živ jer ne može da ustane i hoda, ali odlazeći na 'onaj' svet u stanju meditacije on nije ušao u smrt, već u drugo stanje. Rezultati istraživanja navode na pretpostavku da je Lama sebe veštački uveo u stanje anabioze, ono što se dešava sa nekim živim organizmima pod stresom. Infracrvena spektrofotometrija pokazala je da belančevine u njegovim ćelijama imaju karakteristike živih organizama", objasnila je doktorka istorijskih nauka Galjina Jeršova.