U prošlosti, Bamba je bile prekrivena velikom zelenom šumom. Jezero, za koje se smatra da je sveto i da ga nastanjuju dobri duhovi, nudi tone ribe gladnom stanovništvu tog dela afričke države Mali.

Sa klimatskim promenama, dezertifikacijom, ovaj region je polako postao veoma suv i aridan, neplodan i negostoljubiv. Lokalci se trenutno suočavaju sa velikim problemima kao što je nedostupnost vode, ali ovo jezero još uvek predstavlja dragocen resurs za ljude Dogon regiona, koji biva iscrpljen svake godine u toku Antogo rituala.

Ova svetkovina se održava u šestom mesecu sušne sezone, skoro uvek u maju, ali se tačan datum određuje nakon sastanka šamana. Subota je pijačan dan u Bambi, i prva tri pijačna dana u mesecu drveni štapovi se pobadaju u centar jezera kako bi signalizirali da je ritual blizu.

Na dan kada se odluči da je Antogo ritual, hiljade ljudi se skuplja iz svih delova Malija oko svetog jezera. Tri najveće grupe ribara se formiraju od najstarijih porodica Dogon regiona. Grupa iz Bambe je uvek najveća.

Ove grupe mistično ćute okupljene oko jezera dok šamani recituje pohvale božanstvima. Kada oni završe sa recitovanjem, sveti ritual zvanično počinje.

Deca i ljudi se okupljaju oko jezera, ženama je zabranjeno da učestvuju u ritualu zato što se one smatraju nečistim zbog menstrualnih ciklusa. Kada se oformi masivan krug ljudi oko jezera, učesnici rituala strpljivo čekaju zvuk zvona i pucnja iz pištolja. Tada hiljade ljudi iz Dogona uskače u jezero sa ribarskim korpama i mrežama u nadi da će uhvatiti koliko god mogu ribe. Ulov se odlaže u kožne torbe koje se nalaze izvan jezera, ali ponekad ljudi ribu drže u zubima dok ne nađu mesto gde će je skladištiti.

Učesnike rituala ponekad postaju potpuno neprepoznatljivi i prikriveni blatom. Lov i ples po jezeru se ubrzo pretvara u kompletno ludilo. Sve ovo traje nekih 15 minuta, dok pucanj iz pištolja označava kraj rituala. Sve ulovljena riba se skladišti na jedno mesto a zatim se predaje najstarijem meštaninu Bambe, koji je i starešina tog sela. On će biti zaslužen da se sav ulov ravnomerno rasporedi svim meštanima sela.

Veoma je interesantno da je ovaj ritual jak kontrast drugim kulturnim aspektima Dogon regiona. Ljudi koji ovde žive imaju čudni antipatiju prema vodi i pokušavaju da je izbegavaju kad god je to moguće. Oni preferiraju da žive oko stena, polu pustinjskih reoina što dalje od reke Niger. Ali za vreme Antogo rituala svi strahovi ostaju po strani i ljudi uskaču u vodu kako bi ulovili ribu.