- Rodila sam dva živa i zdrava sina. S obzirom na to da su bili blizanci, lekari su rekli da moraju da ostanu dva-tri sata u inkubatoru. Od tada im se gubi svaki trag. Sve ove godine tragala sam za svojom decom i saznala sam da su živi i prodati nekome u Ameriku. Molim sve da mi pomognu da pronađem svoju decu – rekla je ova očajna majka pre nedelju dana u intervjuu za 24sata.hr.

U Urgentnom kliničkom centru u Tuzli tvrdili su da su blizanci umrli, ali ona je bila uverena da su ukradeni. Obratila se mnogim ustanovama, ali su joj rekli da je slučaj zastareo. Zato je odlučila da iznese svoj slučaj i Međunarodnom sudu za ljudska prava. Deca su rođena 5. avgusta 1993. godine na Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra Tuzla.

- Bebe su pri porođaju bile toliko glasne i plakale su, a doktor Boro Kuprešak mi ih je stavio na prsa. Nekoliko minuta kasnije, odneli su ih na kupanje i oblačenje. Vratili su ih nakon nekoliko minuta obučene pa sam ih podojila. S obzirom na to da je bio rat, sve porodilje su nakon porođaja s decom puštali kući – kaže Dragica.

Istog dana rečeno joj je da sa decom može da ode kući, a kada se spremila i htela da preuzme svoju decu, rekli su joj da moraju da ostanu u inkubatoru još dva sata, ali da su inače dobro. Tog dana je zvala nekoliko puta, ali doktor je uvek bio zauzet, pa su joj rekli da pozove sutra. Ni sutradan nije dobila doktora.

- Medicinska sestra mi je oko 18 sati toga dana hladno preko telefona rekla da su moja deca umrla i spustila slušalicu – kaže ona. Pošto su mislili da je u pitanju greška, otišli su u bolnicu, ali nisu uspeli da vide decu jer su ih pripadnici armije BiH držali izvan bolnice. Ni narednog dana nisu uspeli da uđu u bolnicu, a poznanik koji radi na patologiji rekao im je da tamo nema mrtvih beba. Vrata svih ustanova bila su im zatvorena.

Pre tri godine Dragica i njen muž vratili su se iz inostranstva u Tuzlu, gde su otišli da izvade izvod iz matične knjige rođenih za svoje sinove.

Prema zvaničnoj dokumentaciji UKC Tuzla, zabeleženo je da je bio reč o prevremenom porođaju i da su oba dečaka bili nedonoščići. Zbog respiratornih problema, zabeleženo je da su reanimirani, ali da su nedugo potom oba dečaka umrla.

- Dobila sam prepis svog otpusnog pisma iz bolnice. U njemu piše da sam sa živom decom otišla iz bolnice 6. avgusta. Međutim, ja sam iz bolnice izašla dan ranije – priča ona.

Dragica Plauc prijavila je nestanak svoje dece Agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) navodeći kako sumnja da su nepoznate osobe iz Kliničkog centra Tuzla i nadležne opštinske službe odgovorne za nestanak njene dece. Ona se zavetovala da će sve dok ne sazna šta se desilo sa njenom decom, svakog 5. avgusta, na dan njihovog rođenja, da napiše čestitku sledeće sadržine – Sinovi moji dragi, Dragane i Zorane, još jedan rođendan vaš dođe, a da nismo zajedno. Ali majka vaša vam želi svu sreću ovog sveta i poručuje – naći ću vas koliko god da ovi kriminalci pokušavaju sakriti istinu gde ste i kome vas dadoše. Majka je uvek najjača. Prošle nedelje Dragica je dobila novu informaciju iz Komemorativnog centra u Tuzli.

- U knjizi evidencije umrlih za 1993. godinu, pod rednim brojem 1412 i 1413 vode se novorođenčad od majke Plauc Dragice: novorođenčad od majke Plauc Dragice su umrla dana 05. 08. 1993. godine u 20 sati i 30 minuta; novorođenčad od majke Plauc Dragice su ukopana 10. 08. 1993. godine na dečjem groblju Trnovac u Tuzli na osnovi dozvola za pokop broj: 1255 / 93 i 1256 / 93 – navodi se u izveštaju.

Ali ona je i dalje bila ubeđena da su njeni sinovi živi. Ovih dana na njenim vratima u Diseldorfu pojavila su se dva mladića. Ona je sigurna da su oni njeni sinovi. Rezultati DNK analize pokazaće da li je ova uporna žena konačno pronašla svoju davno izgubljenu decu.