Prilikom detaljnog pretresa njegovog automobila, kaže Golubović, policajci su mu oduzeli pancir, koji će mu vratiti kada izađe iz Crne Gore.

„Oduzeli su mi pancir koji nosim od 1989. godine zbog psihopata. Taj pancir mi je do sada 20 i više puta spasio život, a oni mi ga oduzimaju iako su zabrinuti za moju bezbednost. Nema smisla, ali se dešava“, prokomentarisao je Golubović.

On kaže da je u Crnu Goru došao nakon 10 godina kako bi video bliske prijatelje, otišao pod Ostrog, u Kotor i Budvu.

Golubović je za Dan rekao i da nikada do sada nije imao neprijatno iskustvo poput onoga koje je doživeo po prelasku crnogorske granice.

„Jedna patrola je sve vreme išla za nama. Kad smo izašli iz jednog lokala, čuli smo „evo ih, krenuli su”. Znali smo da se to odnosi na nas. U jednom momentu nas je presrela interventna i dvadesetak policajaca. Tražili su vozačku i dokumenta i da izađemo iz auta. Pošto su pregledali vozilo, saopštili su nam da morama poći sa njima“, ispričao je podgoričkom listu Golubović.

On dodaje da mu je na pitanje zbog čega moraju u policiju, odgovoreno „da moraju da ih privedu“.

„Rekao sam im da mogu da odbijem da idem jer nemaju nalog. Upozorili su me da bih tako mogao napraviti problem. Kakav problem kada sam došao kao obični građanin, kao turista? Meni je i poreklo iz Crne Gore“, naglasio je Golubović.

Jedan od junaka kultnog dokumentarca „Vidimo se u čitulji“ kaže da je u policiji doživeo „psihičko maltretiranje“.

„Izvadili su nam sve stvari iz auta, veš i kupaće, koji su dokaz da smo krenuli na more. Bez naloga su nas pretresali do gole kože. Ispitivali su nas i o najintimnijim detaljima, s kim smo bili u Srbiji, kada smo se upoznali sa nekim ljudima iz Crne Gore, dje smo bili u Srbiji... Uzeli su nam ID brojeve sa kartica mobilnih telefona i aparate. Ispitivali su nas o kriminalcima u Crnoj Gori. Rekao sam im da nikoga ne poznajem. Pokušali su da nam uzmu DNK. Uslijedile su provjere Interpola. Išli smo iz sobe u sobu. Kad smo krenuli da izađemo, vratili su nas opet, pa smo ponovo išli iz jedne kancelarije u drugu“, ispričao je Golubović.

Za šest sati ispitivanja, požalio se Golubović, niko mu u policijskoj stanici nije ponudio ni vodu ni hranu. Po napuštanju stanice, Kristijan je sa prijateljima otišao kod Zagoričanina Gila Stanišića, koji je dan ranije izašao iz bolnice, gde je bio na lečenju nakon ranjavanja.

Podgoričke policajce zanimao je i njegov odnos sa pripadnicima takozvane zagoričke grupe.

„Došao sam da obiđem Stanišića koji mi je veliki prijatelj. Bio je ranjen i došao sam da vidim kako je. I danas sam bio kod njega. Ja nisam plaćeni ubica da bih gledao ko je pucao i radio o tome“, rekao je Golubović.

On dodaje da je policijski progon nastavljen i kada je krenuo pod Ostrog.

„Patrola nas je pratila i zasutavila nas na putu za Ostrog. Službenik je odmah javio da je obavio posao i da je pretresao naš gepek. Ništa im nije sveto“, rekao je Golubović.

Na kraju razgovora za Dan on se požalio da „ne valja ni kad je kriminalac ni kad to nije“.

„Ne valja kad sam kriminalac, ne valja kad nisam kriminalac. Ne valja ni kad sam umetnik, ni kad sam ultimat fajter. Ne znam šta treba da uradim da shvate da se stidim kriminala“, zaključio je Golubović.

Na svom fejsbuk profilu Golubović je objavio fotografiju rešenja kojim mu se otkazuje boravak i zabranjuje ulazak u Crnu Goru do 10. januara 2015. godine.

- Napokon...Trebinje, nakon multisadističkog smaranja od strane CG policije... - napisao je Kistijan na svom Fejsbuku danas.

Golubovićeva rođaka rekla je danas za Alo.rs da joj se Kristijan javio jutros i rekao da je sve u redu.

- Rekao mi je da su najpre u policiji ispitivali njega, a onda i ostalu trojicu drugara i prijateljicu, nakon čega su pušteni. Ja sam tamo angažovala advokata u Crnoj Gori, a koliko sam čula njemu su u policiji rekli da se viđao sa nekim ljudima u Crnoj Gori i da postoji opasnost da organizuje dole neku grupu. Međutim, on mi je rekao da su ti prijatelji njegovi fanovi sa Fejsbuka. - izjavila je Kristijanova rođaka za Alo.rs. i dodala da se on uskoro vraća u Beograd.