Podsetimo, Vučić je u maju u javnosti progovorio o čoveku koga policija u Srbiji navodno već tri decenije ne uspeva da uhapsi zbog njegove domišljatosti.

 - Kako je moguće da svi znamo ko je najveći narko-bos za ceo Balkan, da on živi u Beogradu i da još nije uhapšen. Taj gospodin, taj najveći narko-diler, pre nego bilo ko drugi, sazna za svaku našu akciju, pa javlja „kad kreće grmljavina“ (aludirajući na policijsku akciju u kojoj su hapšeni dileri i u kojoj je pretresana i kuća pomenutog)... Oni onda ostave mobilne telefone i šetaju se s policijskim službenicima, sa službenicima iz BIA i iz nekih drugih agencija... Ali neka narod ne brine, kriminalci neće pobediti na kraju - poručio je tada premijer Vučić, jasno aludirajući na pomenutog 

 Beograđanina koji, uprkos brojnim istragama i saznanjima da je nezaobilazna karika u švercu kokaina, već više od tri decenije nikada nije hapšen niti je protiv njega podneta ijedna krivična prijava, a kamoli podignuta optužnica.

Međutim kako „Alo!“ saznaje, igrom slučaja nedavno su se njih dvojica umalo susrela oči u oči u jednom restoranu.
- Premijer je krenuo u restoran sa obezbeđenjem, a u objekat je najpre ušla prethodnica, odnosno obezbeđenju koje je bilo u civilu i koje kao takvo u suštini ne upada u oči ostalima. Pomenuti bos unutra je ručao sa društvom, a kada je čuo ko stiže u restoran, odmah je ustao sa stola, platio račun i, ne završivši jelo, krenuo ka izlazu. Premijer je već bio unutra u restoranu, ali se nisu mimošili, jer dok se on smeštao za sto, ovaj je već jurio ka izlazu. Na pitanje zbunjenih ljudi koji su bili sa njim za stolom gde će, bukvalno je procedio kroz zube da mu ne pada na pamet da sa svakakvima sedi u istoj prostoriji i otišao kroz vrata, bez daljih objašnjenja - priča naš izvor koji se zatekao u restoranu.

Drži tržište zapadne Evrope

Pomenuti Beograđanin u „Beloj knjizi o organizovanom kriminalu“ MUP-a Srbije iz 2001. označen je kao „jedan od najznačajnijih trgovaca opojnim drogama na području SRJ i zapadne Evrope“. U knjizi se navodi: „Povezan je sa krijumčarima droge u Južnoj Americi, odakle organizuje transporte velikih količina kokaina za Evropu, a odavno ima i uhodani kanal za krijumčarenje heroina iz Turske, Bugarske i Makedonije preko SRJ za zemlje zapadne Evrope, i to uglavnom za Nemačku i Italiju. Njegov posao je organizovanje nabavke transporta i preprodaja droga i sam nikada ne dolazi u kontakt sa narkoticima niti licima koja neposredno vrše navedene poslove. Od krijumčarenja droge stekao je veliki kapital, koji je uložio u kupovinu placeva i izgradnju nekretnina na teritoriji Beograda. Operativna saznanja ukazuju da je veliki deo kapitala plasirao i na kupovinu nekretnina po raznim zemljama zapadne Evrope“.

Zemunci su radili za njega

Glavni bos, kako ga je Vučić nazvao, bezbednosnim službama poznat je još od devedesetih, najpre po krijumčarenju heroina, a potom kokaina. U „Beloj knjizi“ je navedeno i da je za šverc angažovao članove grupe Buha Ljubiše Buhe Čumeta (surčinski klan) i Dušana Spasojevića, zvanog Kum (zemunski klan). Tokom akcije „Sablja“ za njim bila izdata poternica zbog sumnje da je učestvovao u atentatu na premijera Zorana Đinđića, ali je on neposredno pre toga otputovao u inostranstvo, a sama poternica je nekoliko nedelja kasnije povučena. Dejan Milenković Bagzi i Aleksandar Simović spominjali su ga i na suđenju kao glavnog snabdevača klana i osobu kod koje je jedno vreme stajalo oružje odneto iz policijske stanice Stari Grad. Njegovo ime i kasnije je spominjano bukvalno pri svakom hapšenju nekog zvučnijeg imena iz podzemlja. Smatra se da ima direktne kontakte sa Kolumbijancima i da se bez njega bukvalno niko sa ovih prostora ne može uključiti u šverc kokaina. Međutim, uprkos operativnim saznanjima, policija nikada nije skupila dokaze ni za njegovo hapšenje, a kamoli optužnicu, te je pomenuti i dan-danas neosuđivano lice.