Na samom početku sela ukazala nam se prilika žene u crnini, koja hramlje i gura dete na plastičnom motoru. Rekla nam je da smo ušli u ulicu kojom je pre sedam godina, 27. jula 2007. godine, prošao Nikola i posejao smrt.
- Koga tražite? Nikolinu porodicu? - očima je sevnula žena za koju se ispostavilo da je Izvorinka Badžikić, majka ubijenog 15-godišnjaka Srđana. Dok je okretala glavu uz reči „da bog da crko”, samo nam je prstom pokazala na zapušteni sokak obrastao u korov, ukazujući da je tamo porodica Nikole, koji joj je oduzeo sina.
- Čula sam da će možda izaći iz bolnice i doći u selo na vikend. To ne bi bilo dobro. Za nas je vreme stalo. Pucnjevi su nam zaustavili kazaljke na satu. Moj sin je umro na rukama mog muža koji je takođe bio upucan u leđa - priča Izvorinka i tone lagano u 27. jul 2007. godine.
Ona kaže da je Srđan odvezao motor na popravku i da se vratio biciklom do kuće kada se iznenada pojavio Nikola.

- Ubio ga je na mestu, gde danas stoji spomen-ploča. Moj suprug je bio tu. I njega je pogodio u leđa. Srđan mu je umro na rukama, a suprug mi je preživeo, ali je izgubio živce i nije dobro. Kako i ne bi kada je izgubio jedinca - priča Izvorinka, kojoj se iznenada pojavljuje osmeh na licu pošto joj se pogled zaustavio na sinu, šestogodišnjem dečaku koji vozi plastični motor pored nje.

U hladnom prizemlju kuće porodice Radosavljević žive Nikolini roditelji, Zora i Petar. Petar, teško se krećući, izvinjava se u ime Zore, jer je ona bolesna i leži u postelji.

- Čuo sam se telefonom pre tri dana sa Nikolom, ali se nismo videli dve godine. Pita Nikola kada će kući, stalno to pita. A šta ja da mu kažem osim ne znam. I danas ne znam šta se dogodilo. Bio je najbolji čovek u selu. Verujem da su ga dve žene koje je upoznao u Austriji omađijale, jer ja nemam drugo objašnjenje - kaže Petar i dodaje:

- Danas kada prolazim ulicom komšije skreću glavu na jednu, a ja na drugu stranu. A šta da radim?! Mene boli što su svi ti ljudi izgubili svoje voljene. Mene boli duša i za Nikolu. Sada smo baba i ja sami i bolesni - priča Nikolin otac dok pokazuje bunar u koji je njegov sin skočio posle svađe sa svojom suprugom, a neposredno pre krvavog pira.

Radosavljević je nakon zločina smešten u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu, gde se i danas nalazi. Njegov otac priča da je u početku danima plakao i da je stalno pitao šta se dogodilo.

- Kada sam mu rekao da je ubio devet ljudi, on nije verovao. Pa sam mu poimence nabrojao, a on je počeo da viče zašto tata, zašto sam to uradio - kaže naš sagovornik i dodaje da ga unuci zovu, ali retko.

Nedaleko od kuće ubice, uskim prolazom, kao da se skrila od čitavog sveta, dolazi se do kuće Jovanke Bulkić, druge preživele meštanke Jabukovca.
- Meni je bol prošao, ali strah nije. Ipak je najteže porodicama koje su izgubile svoje drage - kratko je rekla ona, ali nije htela da se fotografiše.
Mikajlo Badejević, čijeg je tridesetojednogodišnjeg sina ispred kuće ubio Nikola kaže da ne bi bilo dobro da se ubica vrati kući.

 - Evo danas slavimo slavu. Naslednik je trebao da bude Branislav, ali nije. Čujem da pričaju da je Nikola bio omađijan. Sve su to gluposti. Izvinite, moram da se vratim kod gostiju - rekao je on.