Prema njegovim rečima, optužnica za ubistvo Ćuruvije, kojom se pored njega terete još tri pripadnika DB-a, pravljena je na osnovu ukradene dokumentacije DB-a.

 - Mislim da se taj element ne sme zanemariti, vi ćete videti kako, ko i kada je to radio, a o tome bi advokat Gradimir Nalić trebalo nešto da zna - rekao je Radonjić obraćajući se sudskom veću.

On je, takđe, osporio izjave pojednih svedoka, pitajući da li je Tužilaštvo proveravalo njihove navode na osnovu kojih je pisalo optužnicu.

Radojić je istakao da nije u svađi ni sa jednim predloženim svedokom, podsećajući da su, na primer, "određena lica" Stevan Nikčević i Vladimir Nikolić bili pod prismotrom službe.

 - Gorana Petrovića sam ja suspendovao, a posle disciplinskog suda je izbačen iz službe, pa je posle 5. oktobra vraćen u DB. Slično je i sa Zoranom Mijatovićem -  rekao je Radonjić.

Radonjić je, takođe, istakao da se ponosi svojim radom i da nikada nije izvršio krivično delo niti zloupotrebio svoje nadležnosti i službu.

 - Ovu optužnicu doživljavam kao medijsko politikanstvo. Ovo me sve pogađa i vređa. Tvrdim da resor DB-a nema nikakve veze sa krivičnim delima - rekao je Radonjić.

Romić negirao umešanost u ubistvo Ćuruvije 

Glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi Resora Državne bezbednosti (RDB) Ratko Romić negirao je danas u Specijalnom sudu u Beogradu da je umešan u ubistvo novinara i vlasnika lista "Dnevni telegraf" Slavka Ćuruvije 1999. godine, tvrdeći da je primoran da se brani od optužnice, a ne od dokaza.

"Optužnica je neosnovana i kontradiktorna. Ona je veoma opasna, jer pokazuje da bilo ko može da se optuži za bilo šta, a da nema dokaza", rekao je Romić izlažući svoju odbranu.

Za ubistvo Ćuruvije, osim Romića, optuženi su i tadašnji načelnik RDB-a Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu.

Prema navodima optužnice, Kurak je pucao u Ćuruviju, dok je Romić njegovu prijateljicu Branku Prpu udario pištoljem u glavu i onesvestio je.
"Insistirao sam da mi se predoči neposredan dokaz da sam ja 'neopaženo prišao Branki Prpi i udario je pištoljem u glavu', čime sam omogućio delo ubistva, ali nisam ga dobio. Niti sam udario Branku Prpu pištoljem u glavu, niti sam u ubistvu učestvovao na bilo koji drugi način", naglasio je Romić.

Romić je dalje sudu ispričao da je uhapšen, jer je na nadležne državane organe vršio pritisak jedan visoko pozicionirani službenik, misleći da će mu to doneti političke poene ali je, kako je naveo, ta osoba izgubila na izborima.
Takođe je naveo da je znao dan i datum kada će biti uhapšen i da će mu pritvor trajati dugo, ali da nije hteo da beži i ostao je dostupan nadležnim organima kako bi "skinuo ljagu sa svog imena".

Prema njegovim rečima, praćenje Ćuruvije počelo 3. jula 1998. godine u vreme kada je načelnik DB bio Jovica Stanišić, a načelnik beogradskog DB Zoran Mijatović.

Primenjivala se, kako je naveo, ad hok mera kontrole telefonskih razgovora, koja po pravilima može da traje samo osam dana, zbog čega je primenjivana 21 put.

Takođe je dodao da je Ćuruviju tajno pratilo ukupno 27 pripadnika RDB-a.
Prema njegovim rečima, u optužnici se navode "najviše strukture vlasti" kao i da je Ćuruvija ubijen radi ograničenja slobode medija.

"Zato smo mi pozvali sve one koji imaju veze sa medijima, a najkompetentniji su ministri informisanja", rekao je Romić.

U vreme ubistva Ćuruvije ministar informisanja Srbije bio je aktuelni premijer Aleksandar Vučić, dok je savezni ministar informisanja bio Milan Komnenić.