Sada je najvažnije da sačuvamo stranku, da ne dozvolimo da se ona raspadne, jer je opstanak DS od strateške važnosti za Srbiju. Deset godina smo vodili borbu protiv izolacije zemlje i za postavljanje na evropski kolosek. Ko god da odnese pobedu 10. novembra, treba da vodi računa o tome da DS mora da ostane moćna politička alternativa, kadrovski snažna, spremna da vrlo brzo preuzme odgovornost i igra odlučujuću ulogu u političkom životu zemlje.

Iz tabora Borisa Tadića i Dragana Đilasa poručuju da neće biti revanšizma, bez obzira ko da odnese pobedu. Verujete li u ta obećanja?

- Nadam se, jer je u tome ključ opstanka stranke. Znam da nekada male razlike mogu dovesti do velikih konflikata, ali nadam se da smo politički sazreli. I da svaki član DS shvata da je mnogo bolje biti na okupu u ovim teškim vremenima.

Rok za podnošenje kandidatura ističe u četvrtak, a do sada je formalno to uradio samo Branimir Kuzmanović. Da li je tačno da Tadić i Đilas pokušavaju da postignu kompromis pre glasanja - da Tadiću ostane funkcija, a da Đilas formalno preuzme rukovođenje strankom?

- Ne znam za takve razgovore. Ali, ima nešto drugo, što čitam sa lica članova DS - zebnju da ne dođe do rascepa i osećanje zadovoljstva i smirenja u svakoj prilici kada mogu jedinstveno da deluju, da pokažu solidarnost. To se videlo i u ”slučaju Dulić”, kada je ceo poslanički klub DS jedinstveno i solidarno nastupao.

Šta očekujete od izbora 10. novembra? Verujete li u pobedu Tadića, koga ste i sami podržali?

- Izbori su tajni i nemoguće je predvideti kako će glasati delegati, kada odu iza paravana i budu sami sa svojom savešću. Mislim da će do samog kraja biti neizvesno i da je u ovom trenutku nemoguće predvideti krajnji rezultat.

Većina opštinskih odbora podržala je Đilasovu kandidaturu i mnogi smatraju da je time već određen ishod izbora...

- Ponoviću, najvažnije je da ne bude nekorektnih nastupa, da se očuva dostojanstvo stranke, da se ne pomišlja na bilo kakav revanšizam, da stranka ostane cela i funkcionalna, da pronađemo neko rešenje da stranka koja ima 200.000 članova, opstane. Članovi su ti koji treba da se pitaju, a ne samo funkcioneri. Nadam se da će delegati sa pravom glasa na skupštini, oslušnuti i šta misli baza i šta su pravi interesi i DS i Srbije. U DS ima mesta za sve i svi su nam ljudi potrebni. Trebalo bi da skupština stranke bude iskorišćena i za poziv da se okupe demokratske snage, koje su se u jednom trenutku razočarale i povukle. Rađanje i agresivni nastup ekstremne desnice upozoravaju da se za demokratiju valja neprestano boriti.

Poslednjih dana u opticaju je ”scenario” po kojem Brisel i SAD lobiraju za pobedu Đilasa, kako bi on ubrzo posle toga uveo stranku u vlast sa SNS?

- Nadam se da imaju preča posla od izbora u DS. Teško je sa sigurnošću prozreti interese velikih sila. Ako se bavimo nagađanjima, mislim da oni žele da se stranka ne pocepa, da ostane snažna alternativa svim drugim snagama, koje nisu uvek definisano proevropski orijentisane. Interes i Brisela i Vašingtona, bez obzira na personalna rešenja trebalo bi da je opstanak DS.

DS se već pola godine bavi samom sobom. Koliko je to oslabilo vaš opozicioni kapacitet?

- Normalno je da je DS sada u smanjenoj političkoj aktivnosti, jer veliki deo partijske energije odlazi na izborni proces. Uprkos tome, DS je, u svim slučajevima kad je Vlada pokušavala da progura neke retrogradne zakone, kao onaj o NBS, to složno kritikovala. Doduše, nismo ni mogli da krenemo u neku snažnu opozicionu borbu, jer, jednostavno, nismo imali ”bojno polje”, Skupština danima nije radila.

Da li je DS dobila poziv da se uključi u izradu platforme za KiM?

- Ne. Mi ne znamo šta državni vrh sprema, šta je premijer Dačić dogovorio u Briselu. Njegov susret sa Tačijem nije sporan, jer realnost je da se moraju normalizovati odnosi sa Prištinom i da demagogija ne donosi nikakvu korist. Ali, sporno je to što državni vrh očigledno sve u vezi sa Kosovom radi tajno.

U Vladi su se, i pre isteka ”medenog meseca”, otvorile pukotine između ključnih partnera oko mnogih pitanja. Koliki rok trajanja dajete aktuelnoj vlasti?

- Bojim se jednog paradoksa da najduže traju nesposobne vlade. Sigurno je da postoje potpuno suprotne politike unutar vladajuće koalicije, i to stvara veliku konfuziju.