U zaboravljeni rudnik koji je najverovatnije doživeo svoj procvat za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, vekovima niko nije ulazio. Uski prokopi u podzemnom lavirintu ispod planine Rudnik bili su doskoro zatrpani. „Alo!” je imao priliku da uđe u okno i u jedan od mnogobrojnih uskih hodnika, iz koga su nekadašnji rudari dletom i čekićem vadili dragoceni metal od koga je kovan novac.

- O rudniku postoje spisi iz 11. i 12. veka, iz vremena kada se susedni Ljubičevac zvao Bušinci, jer je zemlja ispod čitavog srednjovekovnog naselja bila izbušena zbog potrage za plemenitim metalima. Tada je i najviše manastira izgrađeno u kraju. Zna se da je srebro najviše kopano u doba despota Stefana Lazarevića, koji je siromašnu vazalnu kneževinu pretvorio u bogatu despotiju, zahvaljujući rudarstvu, pre svega proizvodnji srebra. Međutim, postoje indicije da je ovaj rudnik i pre njega bio eksploatisan - kaže geolog Branislav Pašajlić.

U oknu, na desnoj strani iz glavnog hodnika, u pravilnim razmacima, na svakih 25 metara postoje novi, poprečni hodnici. Zbog skučenog prostora gde može da se uđe samo na kolenima, Pašajlić još nije uspeo da otkrije koliko su hodnici dugački i koliko ih uopšte ima.

Branislav Pašajlić je kao geolog godinama radio u Francuskoj i Africi. Kaže da su mnoge zemlje rudarska okna iz prošlosti pretvorile u turističke atrakcije od kojih čitave regije prihoduju. Međutim, kaže on, niko nije zainteresovan da ovaj kraj Šumadije promoviše na taj način. Zbog toga je odlučio da 21. septembra u svom dvorištu napravi izložbu minerala i kristala kako bi privukao turiste, đake i studente da dođu. To bi bila i prilika da ih odvede u rudnik srednjovekovne Srbije.