LJUBAVNE PRIČE IZ PERA ČITALACA
Marija
Tu godinu pamtiću zauvek iz dva razloga, jedan razlog je odlazak u London, a drugi razlog zove se Marija. Mariju sam upoznao sasvim slučajno kada sam došao da pomognem šefu oko utovara TA peći koju je ona prodavala.
Ljubavna priča | Foto: Shutterstock
Došli smo nas četvorica i kao od šale, za tili čas utovarili u auto-prikolicu veliku TA peć. Dan je bio topao, a nama se žurilo. Naročito mojim kolegama i šefu. Marija nas je upitala da li smo za neko piće, a mi uglas zatražismo pivo. Kad ono, u frižideru je svega bilo osim piva!
- Je l‘ može hladna limunada? - upita ona.
Kolege se namrštiše, a mene nešto duboko natera da se okrenem! Naši pogledi se susretoše u trenu.
- Pa može, može, zašto da ne! - rekoh u dahu.
Ubrzo smo svi sedeli za velikim trpezarijskim stolom i „poslušno“ ispijali hladnu limunadu!
Marija je nasmejana nešto govorila dok sam ja kao opčinjen plovio čarobnim plavetnilom njenih očiju. No, čarobni trenuci prohujaše za čas, a kolege već ispiše svoje limunade i ustajući zahvaljivahu se Mariji na gostoprimstvu... U meni se nešto duboko bunilo što odlazim, a da, osim imena, o njoj ne znam baš ništa!
Dani su nakon toga nastavili uobičajeno da teku... I tako, nošen strujama svakodnevice, došao je i dan odlaska u Beograd. Čekao sam voz za Beograd jer sam morao otići do britanske ambasade po zahtev za vizu. Iznenada, kao dar sa neba, začuh iza sebe glas: „Zdravo, kako si?“, već sledećeg trena nečija ruka mi dodirnu rame. Nasmejana i vedra, ispred mene je stajala Marija! Putovala je za Novi Sad kod sestre.
U vozu, Marija je pričala, a ja sam je slušao. Svaki njen pokret zračio je šarmantnom ženstvenošću i budio neke iskonske porive za dodirom, zagrljajem, poljupcem...
Nikad brže stigosmo u Novi Sad. Rekla je da se vraća večeras i da možemo zajedno. U britansku ambasadu stigoh u poslednji čas i srećom po mene ne beše gužve. Brzo sam završio i jedva sam čekao da stignem u Novi Sad. Tražio sam Mariju. Međutim, nje nigde nije bilo.
Nakon nedelju dana, dobio sam vizu i otišao sam u London. U firmi sam dobio neplaćeno odsustvo na tri meseca. Ujedno, i sama viza mi je isticala tog trećeg meseca. Morao sam se odlučiti šta dalje. Ostati kao izbeglo lice i zatražiti azil i britansko državljanstvo ili se vratiti. Razum me je nagovarao da ostanem, a srce da se vratim! I ja poslušah srce.
Ubrzo nakon mog povratka pokazalo se da sam definitivno bio u pravu. Jednoga dana je u mojoj kancelariji zazvonio telefon. Podigoh slušalicu uz ono uobičajeno „da“.
Sa druge strane tišina... Samo neki prigušeni pozadinski šum.
Rekoh opet: „Da?“
- Nenad? - začuh sa druge strane žice upitno izgovoreno moje ime prijatnim ženskim glasom.
- Da, ja sam... - rekoh refleksno.
- Ovde Marija... - reče milozvučni glas.
Nešto mi zatreperi u dubini srca.
- Marija? - ponovih ja u neverici, a ono treperenje se pojača te pređe u neku potmulu lupnjavu.
- Da, da li me se sećaš, znaš... TA peć, voz do Novog Sada - reče ona, a meni pred očima zasvetle plavo nebo.
- Da, da, naravno da te se sećem, Marija, kako ne bih - izleteše mi spontano reči iz usta.
- Pa eto... Htela sam da vidim kako si, šta radiš - pomilova me iz slušalice melodija njenog glasa.
- Evo, dobro je, radi se... Oooovaaaj, pa kako si... Mislim, odakle ti broj... Mislim... - počeh ja da petljam neke reči dok je srce prelazilo u galop!
- Nije važno... Saznala sam nekako... I tako... Možda nisam... - zaplovi njen glas u mrtvoj tišini.
- Gde si sada, Marija? - prekidoh je nestrpljivim tonom.
- Tu sam, u govornici ispred tvoje firme - reče ona.
- Sačekaj me, dolazim odmah! - gotovo naredbodavno joj rekoh.
Kao munja se sjurih iz kancelarije niz stepenice sa prvog sprata. Izađoh napolje. U daljini spazih Mariju. Njena plava kosa vijorila se na vetru. Potrčah joj u susret. Trčao sam sve brže dok mi je kiša natapala kariranu košulju, a vetar bacao prašinu sa asfalta u lice.
Negde na polovini puta između govornice i firme smo se susreli. Opazih plavu svetlost neba u njenim očima. Zastali smo na tren... Ona je bila nasmejana dok su joj krupne kapi kiše nalik suzama klizile niz prelepo lice.
Već sledećeg momenta smo se zagrlili, a ja sam je podigao sa asfalta i zagrlivši je snažno počeo je okretati u krug...
- Marija, Marija, Marija... - ponavljao sam kao lud dok sam je ljubio po licu, kosi, očima... Ljubila je i ona mene isto tako. Sve se stopilo u jedan ogroman poljubac... I vetar i kiša i njena plava kosa i njene plave oči i njene ljupke usne...
Pišite o ljubavi i osvojite 2.000 dinara!
Ludo ste zaljubljeni ili volite svim srcem i imate neverovatnu ljubavnu priču koja je raznežila sve kojima ste je ispričali? Zašto je ne biste podelili i sa nama i za to još bili nagrađeni? Nije neophodno da ste talentovani za pisanje, dovoljno je da je vaša ljubavna priča autentična. Sve objavljene priče biće nagrađene sa po 2.000 dinara. Ukoliko želite da svoje emocije podelite sa nama, prijave možete slati imejlom, na adresu „[email protected]“, poštom, adresa je „Alo!“ redakcija, Žorža Klemansoa 19, 11000 Beograd, sa naznakom „Najlepša ljubavna priča“, ili je možete doneti lično na istu adresu. Da bismo mogli da objavimo vašu ljubavnu priču i da vas nagradimo, uz ljubavnu priču nam obavezno dostavite i sledeće podatke: ime i prezime, matični broj (JMBG), adresu iz lične karte, broj telefona, ime banke i broj računa u banci. Nekompletne prijave neće se uzimati u obzir.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: [email protected]
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |