Kada su pre nekoliko godina srušili kafanu, dugo nisam smeo da kažem prijateljima u Ljubljani da šanka za kojim smo ispijali poslednje piće pred rastanak više nema. Vaskrsao je je u prostoru "Vltave", češkog restorana u parteru višespratnice, sazidane na temeljima čuvene čuburske kafane "Toplica". Nisu preneli sliku maršala u novi prostor, ali su zadržali običaj, prase i jagnje se vrtelo na električnom ražnju u izlogu. tri kafane i tri genracije gostiju povezivala je prostrana bašta sa tri klupe. One su danas nadvisile i zaklonile šestospratnicu u kojoj je svoje poslednje boravište našao Miloš Crnjanski. Uobičavao je on da se sa kačketom i šalom obuven u teniske patike provuče pored izloga i odšeta prema svetsavskom platou.

Manufaktura kulture Vračarski breg osnovana i postavljena u bašti "Orača", pokrenuće inicijativu da se spomen-ploča piscu Seoba i Embahada, postavi baš na front kafane, na nazor gostiju i posetilaca znamenitog mesta. Zasedale su u toj bašti i druge književne radionice, poput one koju su vodili Muharem Pervić i Buca Mirković. Miša Jevtić je tu nalazio i ugovarao sastanke sa svojim "mušterijama", ličnostima iz umetnosti i kulture, koje će posle znalački vođenog intervjua ovekovečiti u svojoj ediciji. Odatle su odlazili ili se vraćali iz sveta Boško Jakšić i Darko Tanasković, prvi kao spoljni dopisnik i kolumnista "Politike", a drugi kao ambasador u Ankari, Vatikanu, a odskora i u Parizu, kao srpski predstavnik u UNESKO.

Prvog dana 2015. godine, objavljen  je poslednji fajront u "Oraču".

U praznoj sali ostali su još prepoznatljivi i neodojivi mirisi čorbastog pasulja, škembića, podvarka sa kolenicom, roštilja, prasećeg i jagnjećeg pečenja. Ovo nije "Lament nad Oračom", kafanom u kojoj je zapretena duša Vračara i Čubure. Vaskrsnuće on ponovo, u nekom kutku, kao bife, kafić, restorančić zdrave hrane, bez prasetine i maršalove slike. Ovo je izraz nemoćnog besa, koji će nas obuzimati kad god budemo prolazili kroz bešumno otvarajuća vrata samoposluge ili nekog trgovinskog lanca.