Evropska "kriza demokratije", kako navodi EIC, predstavlja jaz između elite i glasača, a "u centru evropskih politika postoji praznina na mestu gde bi trebalo da budu velike ideje".

Ključni faktori tog fenomena su nizak odziv na izborima i drastično smanjenje broja članova u tradicionalnim partijama.

Prema istraživačima EIU, Velika Britanija, koju u maju očekuju izbori, na pragu je potencijalno dužeg perioda političke nestabilnosti jer su šanse za formiranje nestabilne vlade veće nego obično, imajući u vidu da bi populistička Partija nezavisnosti mogla da privuče glasove konzervativaca i laburista.

Ali, najneposredniji politički izazov i pokazatelj toga kako se rastući populizam odražava na rezultate izbora biće Grčka, gde se 25. januara održavaju prevremeni izbori pošto parlament u decembru nije uspeo da izabere novog predsednika.

Ankete pokazuju da bi ekstremnolevičarska populistička stranka Siriza mogla da osvoji najviše glasova. Ukoliko se to dogodi i ukoliko Siriza bude formirala vladu, to će se odraziti širom EU i biće katalizator za političke preokrete i drugde.

"Vlada koju bi formirala Siriza imala bi destabilizujuće dejstvo ne samo u zemlji, već i u regionu i skoro je izvesno da bi izazvala krizu u odnosima izmedju Grčke i medjunarodnih kreditora pošto otpis dugova čini jednu od ključnih tačaka njene političke platforme", navodi EIU.

Popularnost partija slične, populističke orijentacije raste u mnogim zemljama koje ove godine takodje očekuju izbori, medju kojima su Danska, Finska, Španija, Francuska, Švedska, Nemačka i Irska, što povećava rizik od eventualne krize, navode istraživači EIU.

Oni smatraju da populistički pokreti pokušavaju da popune vakuum nastao izmedju starih političkih partija i njihove tradicionalne društvene baze.
Protivljenje briselskoj upravi, imigraciji i merama štednje ključne su teme mnogih takvih stranaka, prenosi BBC analizu EIU.