"Mrzim te!" Režao je muški glas, cvilio i ponavljao ...
"Zaradi utelovljenja ... reci mi svoje ime" govorio je sveštenik držeći raspelo.
"Belzebub", govori smejući se muški glas
"Belzebub", ponavlja kikotavi ženski glas. Na svako moje sledeće pitanje odgovarao je muški glas režanjem ili ćutnjom, dok nisam rekao: "Daj mesta Hristu, odagnaj Ariela, odagnaj Asmodej, odagnaj Sotonu!" Opet se začulo režanje, gotovo neljudski glasovi ...
"Evo Isusa", rekao sam. Dotad opsednuta žena otvorila je oči, pogledala me i rekla: "Dobro sam". Tako izgleda šokantno svedočanstvo isusovca Ivana Vinka, sveštenika koji je, služeći u župi u Beogradu, napravio desetine egzorcizama. Pre godinu dana nadređeni su ga prebacili u Rijeku, pa je sada župnik u župi Zamet.
O ovoj temi ne sme otvoreno razgovarati, to mu je najstrožije zabranjeno, ali je svoja iskustva opisao u knjizi. Niko ne zna podatke o broju egzorcizama što ih u Hrvatskoj ili drugde izvedu sveštenici Katoličke crkve. U Hrvatskoj se o takvim podacima uopšte ne govori javno. Kardinal Bozanić odredio je samo jednog egzorcista za područje cele Srbije i Bosne i Hercegovine.
Pravdajući se da ga štiti od javnosti, ne želi da otkrije njegovo ime. No, razgovarali smo sa sveštenicima koji su učestvovali u takvim obredima ...
Mnoge su frustracije plodno tlo za demone, kaže vlč. Dražen Radigović
Tokom egzorcizma u nekim slučajevima znalo je biti fatalnih posledica. Najpoznatija je priča o Anelizi Majkl (23), nemačkoj katolkinji. Lekari su tvrdili da ima epilepsiju, no njoj se tokom dnevnih molitvi pričinjavalo da vidi demonska lica ili čuje glasove koji su joj pretili da će goreti u paklu. Počela se čudno ponašati - spavala je na podu, jela bube, pila sopstveni urin. Govorila je da joj demoni ne dopuštaju da normalno jede. Grizla je sve oko sebe i bila je agresivna.
Roditelji su zatražili egzorcizam. Nad njom su više od 10 meseci dvojica sveštenika molili egzorcizam, no na kraju je preminula 1976., u 23. godini. Pred smrt je težila samo 31 kilogram. Sveštenike su osudili na šest meseci zatvora uslovno.
Đavao je osoba i on stalno radi dok krščani spavaju, kaže dr. Pavić
Harizmatici poput vlč. Dražena Radigovića u Mariji Bistrici ili dr Ive Pavića u bosanskom Šurkovcu, na pitanje o njihovim iskustvima sa egzorcizmom, kažu nam da je u ovom trenutku važno ljudima približiti "ozdravljenje i oslobođenje".
"Budući da nemam dozvolu za službeni egzorcizam, nikad ga nisam molio, ali sam pomagao egzorcistima. Tokom studija u Rimu o egzorcizmu sam više puta slušao predavanja oca Gabrijela Amorta, rimskog egzorcista. Moram odmah naglasiti kako treba razlikovati službeni egzorcizam od molitve oslobađanja za koju nije potrebna nikakva dozvola. Nju može moliti svaki vernik i sveštenik. Svake druge godine idem na susret Međunarodnog udruženja za molitvu oslobađanja. Ni egzorcizam ni molitva oslobađanja nisu sakramenti već sakramentali, pa je za uspešnost potrebna jaka vera u Isusa Hrista i harizma Duha Svetog po krštenju Duhom Svetim", objašnjava Ivo Pavić dodajući kako hiljade ljudi iz Srbije dolaze na njegove susrete kako bi tamo ozdravili ili se oslobodili uticaja zla.
Treba razlikovati službeni egzorcizam od molitve oslobađanja, objašnjava Pavić.
Otvoreno je opisao kako je izgledao poslednji egzorcizam na kojem je učestvovao:
"Došla je jedna gospođa sa lepim autom, vrlo elegantna, pozdravila nas je uljudno. Malo sam se čudio što njoj treba pomoć. Kad smo počeli moliti u kapeli, izazivati Isusovu krv i zaštitu svetaca, ona je naglo postala agresivna, izobličila se. Četiri jaka čoveka i nas dvojica jedva smo je obuzdavali. Imala je natprirodnu moć. Iz nje je govorio muški glas. Mrzim vas, mrzim vas ...
Dok smo molili nad njom, ona nas je pljuvala, valjala se po kapelici i rušila stolice i stolove. Nakon tridesetak minuta molitve pala je nepomično na tlo, sva iscrpljena. Posle smo razgovarali i rastali se kao da se ništa nije ni dogodilo! Nije to bila ista osoba. U njoj je bio sam đavo. Po molitvi u ime Isusovo je bila oslobođena. Sada je ona srećna žena. Često je viđam na duhovnim obnovama. Kad sada molim za nju, ona više nema nikakvih reakcija" prepričao je dr. Pavić. Kazuje i kako je često molio molitvu za oslobađanje od zlog duha.
Dok smo molili nad njom, ona nas je pljuvala, valjala se po kapelici i rušila stolice i stolove ...
"Ako čovek ponavlja u životu iste grehe, to je onda znak da u sebi ima zlog duha. Zli duhovi su vantelesna bića. Mogu ući u nas kroz nasledne grehe predaka ili zbog života u grehu. Postoje okultni zli duhovi koji ulaze zbog bavljenja magijom, spiritizmom, okultizmom, astrologijom, jogom, transcendentalnom meditacijom. Zatim, postoje zli duhovi trauma i bolesti.
Ako čovek psuje Boga ili svece, onda on u svojim ustima ima zlog duha. To nije navika, kao što neki misle. Sećam se jednog čoveka koji je bio veliki psovač. Nema dana kad ne bi opsovao. Tražio je pomoć. Pitao sam ga tri puta odriče li se zlog duha psovke. Progovorio je - odričem. Stavio sam mu znak krsta na čelu iu ime Isusovo zapovedio zlom duhu da ga napusti. Tada je pao na zemlju kao pokošen. Ostao je u tome stanju oko deset minuta. Nakon molitve oslobađanja više nikada nije povredio Boga svojim jezikom. Postao je druga osoba tek kad se oslobodio zlog duha. Postoje zli duhovi samoubistva, smrti, mržnje, neopraštanja, bludnosti, agresivnosti ... Oni se izgone kroz molitvu i post", objašnjava nam detaljno harizmatik.
Današnji je čovek teško ranjen.
Na katoličkim forumima mnogi svedoče kako su na njegovim seminarima i duhovnim obnovama ozdravili ... Današnji je čovek, kaže vlč. Dražen Radigović iz Marije Bistrice, teško ranjen zbog osećaja odbačenosti, nevoljenosti, straha, krivice i manje vrednosti. Sve je to plodno tlo za demone, ako se čovek ne približi Bogu.
"Tu je i veliki problem sa vračarstva. Pa u Hrvatskoj je više od 60.000 registrovanih vračara! Velik broj katolika u svojim problemima i potrebama odlaze po pomoć - ne k sveštenicima, nego vračarama. Prestrašno! Više veruju njima nego Božjim slugama. Zašto je tako", pita se vlč. Radigović, a Pavić se nadovezuje kako modernom čoveku više nego ikad preti opasnost od uticaja Zla!
Davao je osoba i on stalno radi dok hrišćani spavaju duhovni san, odrješit je Pavić
"Davali se danas koristi najnovijom tehnologijom i dopire do miliona ljudi ravno u njihove domove, a korisnici tih medija nisu oprezni, ne razlučuju što je što i nisu duhovno budni. Ima mnogo ljudi koji negiraju da Đavao postoji, a to je njegova najveća pobeda. Davao je osoba i on stalno radi dok hrišćani spavaju duhovni san. Kod nas u Hrvatskoj i BiH, koliko znam, postoji samo jedan zvanični egzorcist, ali se ne zna ko je ta osoba i kako se može doći do njega. Razlog takvoj situaciji leži u nepoznavanju stanja na terenu iz kojega proizilazi podcjenjivanje potrebe savremenog čoveka da se oslobodi smrtonosnih đavolskih mreža posvuda razapetih", odrešit je Pavić.
Msgr. Milivoj Bolobanić, bivši generalni vikar Zadarske nadbiskupije i župnik župe Kraljice mira - Stanovi, autor knjige "Kako prepoznati zamke Zla", u jednom je razgovoru otkrio kako mu je u Australiji, gde je držao duhovnu obnovu, prišao čovek tražeći pomoć jer je bio u satanističkim rupama i umalo je postao njihov sveštenik:
"Umalo jer je morao za "zaređenje" ubiti malu devojčicu i popiti njenu krv! Tada je shvatio da ne može više dalje ... Kada sam ga upitao kako može ubiti čoveka, odgovorio je: "Velečasni, kada uđete u takvo društvo, postanete kao santa leda. Ubiti čoveka ništa ne znači. Kao popiti čašu vode ", opisuje Bolobanić. Harizmatik fra Zvjezdan Linić ne može decidirano reći da je učestvovao u "pravom" obredu egzorcizma ...
Kad na opsednutog stavim krst, Sotona poludi ...
Ali fra Zvjezdan Linić je već ranije za medije otvoreno govorio o groznim slučajevima kojima je svedočio:
"Bilo je takvih reakcija da čoveka jedva drži pet snažnih muškaraca, da žena odjedanput progovori muškim glasom, da se progovori nekim jezikom koji nikad nije čuo ili učio jer su to stari jezici. Namjerno počnem latinski postavljati neka pitanja i dobijem odgovor premda osoba ne zna latinski. Više me nije strah ... Ali zna biti neugodno" svedočio je fra Linić.
U Beogradu napravio desetine egzorcizama.
Deo obreda egzorcizma u svojoj je knjizi "Opsednutost i egzorcizam" opisao isusovac Ivan Vinkov. Sve započinje zastrašujućom reakcijom opsjednutog, koji izgovara:
- Mrzim te!
- Zašto ne odeš? - Pita ga sveštenik, pa se začuje mrmljanje.
- Zašto toliko mrziš? - Pita opet sveštenik.
- Čoveka mrzim - odgovara mu opsednuti.
- Mrziš čoveka?
- Mrzim ga. Uništit ću ga!
- Nećeš ti nikoga uništiti. Zašto mrziš čoveka?
- Jer ga Bog voli!
Pater Vinkov kaže kako je služeći kao sveštenik u župi u Beogradu napravio desetine egzorcizama. Pre godinu dana nadređeni su ga prebacili u Rijeku, pa je sada župnik u župi Zamet. Pravda se kako ne sme s nama razgovarati o toj temi jer su mu zabranili, no dopušta da koristimo citate iz njegove knjige te fotografije koje je snimio tokom obreda.
Opisuje, među ostalim, kako je prisustvovao egzorcizmu koji je predvodio o Gabrieli Amort u Vatikanu. Obred je bio na latinskom i italijanskom jeziku.
"Hrvata, osim mene, nije bilo, međutim, kada me opsednuti mladić pogledao u oči, iz njega je demon riknuo na hrvatskom jeziku: "Ja sam kralj tame!", Prisetio se. Objašnjava kako u razgovoru tokom egzorcizma demon želi umanjiti sveštenikove egzorcistički moći navodeći njegove grehe, pa mu je spočitnuo da je tokom korizme jeo meso. Izvukao se", piše Vinkov, rekavši da se odrekao drugih stvari.
- Uh, najradije bih te rastrgao!
- Zašto to ne učiniš?
- Ne da mi On. Ipak je On i tvoj Bog - piše dalje Vinkov.
Demon nanosi patnju spolja i iznutra
Objašnjava kako demoni čoveku mogu naneti fizičke patnje delovanjem spolja, zatim demonskim zlostavljanjem kada pojedincu smetaju u zdravstvenom i emotivnom smislu, demonskom opsesijom kada žrtve muče opsesivnim mislima, demonskim uznemiravanjem kada pomeraju stvari po kući, te u konačnici opsednuće kao najtežim oblikom muke.
"To je stanje osobe koja više nije potpuni gospodar svog delovanja nego kroz nju deluje i demon koji je manje ili više zagospodario njenim telom", objašnjava Vinkov. Dodaje kako se kod opsednutog često javljaju simptomi koji ukazuju na takvo stanje. Javlja se promena ličnosti, žrtvi se menja izraz lica ili boja glasa, istovremeno govore dva glasa, žena govori muškim glasom i obrnuto ili se čuje režanje. Ponašanje postaje agresivno i vulgarno ili pak žrtva može biti posve oduzeta i bespomoćno leži. Kod opsednutih se često javljaju fenomeni poput poznavanja jezika koje nikad nisu učili, ili čak jezika koji su izumrli. Ipak, svaki sveštenik egzorcist će pre svega konsultovati lekara psihijatra kako bi se uverio da kod žrtve nije reč o psihičkoj bolesti.
Fra Linić: Prva pitanja postavim na latinskome i dobijem odgovore, premda osoba ne zna latinski ...
Porodice i sveštenici pre egzorcizma zovu psihijatra
"U mojoj 35-godišnjoj psihijatrijskoj praksi do sada su me samo triput zvali da pogledam ljude koji su tražili egzorcista. Porodica pacijenta me zvala jedanput, a dvaput su me zvali sveštenici. U samo jednom slučaju nisam pronašao nikakvu patologiju. Osoba je opisivala senzacije poput govora ili zvukova koje čuje, no nisam mogao reći da je to bolesno. Da se razumemo, nisam dijagnostifikovao opsednuće jer to nije moj posao", objasnio je prof. dr sc. Vlado Jukić, direktor Klinike za psihijatriju Vrapče i predsednik Hrvatskog psihijatrijskog društva. Dodaje da ne zna šta se kasnije bivalo s ljudima koje je pregledao.
Psihijatar dr Jukić: Samo jednom nisam našao patologiju kod osobe koja je htela egzorcista ...
"Vernik sam i dopuštam mogućnost postojanja Zla, ali vrlo sam skeptičan oko toga. Nema psihijatra koji nije susreo barem jednog čoveka koji tvrdi da je opsednut. Pacijenti oboleli od šizofrenije među ostalim u sebi često osećaju neko drugo biće, misle da ih neko posmatra ili čuje glasove. Čuo sam i sveštenike koji su se hvalili da su obavili 100 i više uspešnih egzorcizama. Jako je neodgovorno tvrditi tako nešto, zaključio je Jukić.
Retko ko se usudi govoriti o egzorcizmu.
Uz fra Zvjezdana Linića, Zlatka Suca, Smiljana Kožula i Milivoja Bolobanić, malo je sveštenika u Hrvatskoj koji su se usudili o egzorcizmu govoriti javno. Bolobanić je već ranije detaljno je opisao obred egzorcizma:
"Opsednuta osoba izlaže se molitvi, ona u njoj ne učestvuje, naprotiv, tokom egzorcizma iz takve osobe progovara zloduh koji govori zlo, psuje Boga, pljuje ga. Slično se dešava kad na opsjednutu osobu za vreme obreda stavim krst ili je poškropi svetom vodom. Sotona poludi, ispušta krikove, valja se, baca. Sotona jednostavno to ne može podneti. Sotona blagoslov ne podnosi jer on je prokletstvo. Znaju to biti užasno teške i mučne scene."
Pater Ivan Vinkov prisustvovao je obredu egzorcizma u Vatikanu. On je bio jedini Hrvat u prostoriji, a opsednuti, premda Talijan koji ne zna hrvatski jezik, obratio mu se na hrvatskom rekavši: "Ja sam kralj tame!"
Ključno je otkriti ime demona
Vernik koji misli da je opsednut prvo se javlja svom župniku. On zove nadležnog episkopa koji potom o svemu obaveštava egzorcista. Konsultuju lekara kako bi utvrdili da li je reč o psihičkoj bolesti. Ako vernik nije bolestan, tek tada isključivo egzorcist s odobrenjem biskupa može pripremiti obred. Na njega sme pozvati pomagače snažne u veri koji će mu pomoći tokom obreda. Do konačnog oslobođenja, tvrde sveštenici, ponekad treba da prođe nekoliko obreda koji se mogu rastegnuti kroz nedeljne, mesece, pa čak i godine. Ipak, ističu znalci, kada otkriju ime demona koji opsjeda vernika, sveštenici vrlo brzo mogu egzorcizam privesti kraju.
Sotona ipak voli svoje slike?
Sotona je - po učenju Katoličke crkve - duhovno biće, vladar svih demona. Za njim sledi Lucifer kao vođa palih anđela, a zatim cela vojska manjih demona. Sotonu je, prema učenju katoličke crkve, stvorio Bog kao biće slobodne volje. No on se odmetnuo od Boga i postao njegovim protivnikom, a to isto pokušava dobiti i od čoveka. Neki teolozi drže kako u narodu uobičajena i karikaturalna slika velike zveri ili šišmiša, zapravo odgovara Sotoni kako bi prikrio svoje stvarno postojanje i namere. Drugi teolozi pak ističu i da slika o paklu kao mestu sa velikim kotlom i pećima odudara od stvarnosti, jer pakao je zapravo udaljenost od Boga, odsustvo Boga kao stanje, a ne kao mesto.
Nisu to u egzorcizmu nikakve tajne molitve, kaže msgr. Bolobanić
Egzorcist se u nekim slučajevima mora moliti i nekoliko godina
Nisu to nikakve tajne molitve, opisivao je msgr. Bolobanić, a sama molitva traje malo duže od sat vremena. Sveštenik u ime Boga naređuje zlom duhu neka napusti opsjednutu osobu, prizivajući pritom pomoć svetaca. Egzorcist se u nekim slučajevima mora često moliti, ponekad i nekoliko godina dok se ne oslobodi osobu. Bolobanić je u knjizi opisao i slučaj egzorcizma nad devojčicom s područja Zadarske nadbiskupije:
"Bila je potpuno zanemela, au sebi je stalno imala prisustvo glasova, zao duh joj je stalno govorio, pretio. Nije mogla govoriti niti čuti, ali je mogla pismeno komunicirati. Ja sam joj postavljao pitanja, koja, uveren sam, nije ni čula, a ona mi je pismeno odgovarala. Prema njenim odgovorima shvatio sam u kojem je smeru zao duh navodio njeno razmišljanje. Zatražio sam od nadbiskupa odobrenje i nakon molitve egzorcizma devojčica se potpuno oporavila, mogla je normalno govoriti i čuti. Oslobođena je zlog duha. To su naravno krajnji slučajevi i vrlo retki - piše Bolobanić.
Sotonu vide i u jogi i Hariju Poteru
Za njegovu knjigu "Kako prepoznati zamke Zla" predgovor je napisao službeni vatikanski egzorcist, otac Gabrijel Amort (85). Obojici je zajedničko i to što, prema tvrdnjama nekih medija, u svemu vide Satanu, u jogi ili u Hariju Poteru ...
Devojčica je zanemila, a u sebi je stalno imala prisustvo glasova, zao duh joj je stalno govorio, pretio, piše Bolobanić.
"Vrag pogađa i pokušava navoditi na iskušenje tamo gde može dobiti veće rezultate", rekao je Amort. Dodao je da se bavi egzorcizmom više od 22 godine, te da ih je napravio više od 70.000 jer se ne odmara na Božić ni na Uskrs. Neki egzorcizmi trajali su svega nekoliko minuta, drugi nekoliko sati. Kaže kako se nakon njih uvek osećao iscrpljenim. S obzirom na svoje godine, danas se uglavnom bavi lakšim slučajevima.
Jedan je čak i levitirao
Kao uspomenu na svoj dosadašnji rad čuva predmete koje su opsednuti tokom egzorcima navodno povraćali, poput velike šoljice pune eksera. Tvrdi da je jedanput molio egzorcizam nad čovekom koji je levitirao, te da demoni uvek napuštaju telo opsednutog uz veliki urlik. Dolaze mu i vernici iz Srbije, ali ih obično usmerava na hrvatske biskupe koji pak imaju manjak egzorcista. Na sličan problem žali se i španska crkva.
Naime, nedavno su snimili dokumentarni film o jedinom španskom egzorcistu, ocu Hozeu Antoniju Fortea. On kaže kako se vernici u zemlji od 46 miliona stanovnika mogu obratiti samo njemu, jer jedini ima službeno odobrenje Vatikana, no mnogi sumnjaju u njegove tvrdnje ...
"Dolaze mi i vernici iz Hrvatske", kaže otac Amort.
Mislili su da ima epilepsiju, a njoj je trebao egzorcist
Devojka (24) iz okoline Zagreba pre devet godina uočila je da s njom nešto nije u redu. Nakon nekoliko godina bolničkih pregleda i pogrešnih dijagnoza, otišla je u Sloveniju katoličkom svešteniku na egzorcizam. Sada je dobro, udala se i ima dete.
"Prvi put sam uočila da nešto nije u redu kad sam imala 15 godina. Po noći sam se gušila, imala sam jak osećaj da je neko sa mnom u sobi, a taj osećaj nečije prisutnosti je bio toliko jak da od straha nisam smjela zatvoriti oči. Bila sam budna po nekoliko noći zaredom, a kada bih konačno zaspala, vrištala sam u snu i obično bih se probudila u znoju i grču. Počele su mi smetati slike na kojima su bili Isus i Marija, bilo me jako strah tih slika. Nakon nekoliko nedelja počelo me biti strah ići u Crkvu, jednostavno sam se tamo grozno osećala, bilo mi je teško disati, kao da mi nešto stoji na prsima. Počela sam dobijati napadaje slične epilepsiji i zbog tih napada sam bila u bolnici čak 18 puta, mirnim i sigurnim glasom priča mlada žena koja tvrdi da ju je spasio egzorcizam katoličkog sveštenika. Uplašeni roditelji su, videvši u kojem je stanju, odmah potražili savet lekara. Snimili su joj mozak i rad srca, ali svi su nalazi bili uredni. Napadi su postali učestaliji. Znali su trajati i po tri sata, a lekovi koje je dobijala na Hitnoj nisu joj pomagali.
"Zbog toga su me poslali psihijatru jer su mislili da ja to namerno radim. U bolnici su me zbog toga vrijeđali, lekari su bili jako neljubazni. Govorili su da želim privući pažnju, da glumim. Napade sam imala i po četiri puta na dan. Čula sam i glasove, kao da me neko nagovara na samoubistvo. Tada sam se počela samoozljeđivati. Rezala sam se po rukama i pila puno tableta jer sam htela što više spavati. Bilo je kao u transu", prepričava ona s mukom se prisećajući trenutaka u kojima je bila spremna oprostiti se od sveta. Prolazeći porodičnim domom, svaki pogled na majčinu krunicu, Bibliju ili sliku sveca tjerao ju je da ih uništava.
Msgr. Milivoj Bolobanić autor je knjige 'Kako prepoznati zamke Zloga "
"Nisam znala šta mi je. Mislila sam da sam stvarno psihički bolesna jer su me tako uvjerili lekari, a kasnije sam verovala da sam to sve umislila. Krenula sam psihijatru koji me nakon nekoliko psihoterapija poslao svešteniku u crkvu Svetog krsta u Sigetu. Sve sam mu ispričala, a on je rekao da je na mene verovatno neko bacio urok, pa bi bilo dobro da dolazim na molitvenu zajednicu. Pristala sam, no napadi su se pojačali, po noći su trajali satima, u bolnici me nisu mogli savladati koliko sam se bacala, pa su me vezali za krevet. Ništa me nije moglo smiriti. Bila sam u bolnici i po mesec dana i tako 18 puta tokom 4 godine. U crkvi sam imala jake reakcije na molitve, bacala sam se, izvijala, vrištala i režala, nisam mogla podneti ime Isus. Smetalo mi je kad bi mi sveštenik stavio raspelo na glavu ili stomak. Nisam mogla ići u školu, nisam imala nikoga uz sebe, čak ni roditelji mi nisu hteli pomoći. Zabranili su mi da idem u crkvu jer su mislili da mi sveštenik to namerno radi i nekako izaziva moje reakcije, ali ja se nisam dala. Kaže da je bila kod tri psihijatra. Lekari su, tvrdi ona, mislili da ima epilepsiju, ali nisu je mogli dokazati nalazima.
Sećam se da mi je stolica na kojem sam sedela počeo odskakivati od poda i micao se zajedno sa mnom. U jednoj bolnici su mi čak rekli da više ne dolazim k njima jer mi oni ne mogu pomoći. Pater kod kojeg sam dolazila na molitvu rekao mi je da mi možda može pomoći egzorcizam, ali se u Hrvatskoj jako dugo čeka dopuštenje biskupa za obred. Prijatelj mi je preporučio sveštenika u Sloveniji. Imala sam jake reakcije na najjednostavnije molitve. Sećam se da mi je stolica na kojoj sam sedela počela odskakivati od poda i micao se zajedno sa mnom. Išla sam i kod drugog egzorciste u Sloveniji, Marjanu Arhar. Prvi susret s Arhar je bio presudan. Sveštenik me je u početku samo posmatrao. Zatim mi je dao da popijem blagoslovljene vode i tad je rekao da mi hitno treba egzorcizam. Započeo je obred koji je trajao oko sat vremena. Ja se ničega ne sećam, ne znam što se događalo za vreme egzorcizma. A nakon egzorcizma mi je bilo još lošije, tad sam izgubila svaku nadu da ću ozdraviti. Naručio me na još jedan obred za desetak dana. Tada se dogodilo nešto prekrasno. Napokon sam bila oslobođena, osećala sam veliko olakšanje. Svi su mi rekli da sam se promenila. Moji roditelji još ne znaju da sam bila na egzorcizmu, oni nažalost ne veruju u to i morala sam sve raditi u tajnosti." I posle svega priznaje: "Demoni su me zaposeli jer sam izazivala duhove!"