Klark je mišljenja da vojna kampanja nad nebom Srbije koju je on sprovodio 1999. godine bila moralni i strateški uspeh.

Te 1999. godine na Kosovu, Zapad je koristio svoju oružanu moć nad diplomatijom. Vazdušna NATO kampanja je počela nakon što su propali diplomatski razgovori. Bombardovanje je trajalo 72 dana i od planova za kopnenu ofanzivu Srbije je odustato nakon što je Slobdan Milošević prihvatio sve zahteve i povukao vojne i policijske snage sa Kosova.

Očaravajuće je pak da iko Stenlija Klarka smatra mudrim čovekom sagledavajući pravi fijasko koji je tada napravio na Balkanu. Kao glavnokomandujući NATO trupama, naložio je bacanje zabranjenih kasetnih bombi na pijace, bolnice i druge civilne objekte. Oko 1300 kasetnih bombi je bačeno tada na Srbiju, a svaka od njih je imala 208 posebno odvojenih manjih bombi koje su se na tlo spuštale padobranom. Eksperti za eksplozivne naprave smatraju da je oko 10.000 neeskplodirajućih naprava još uvek rasuto po teritoriji Srbije.

NATO je tada radio bukvalno prekovremeno kako bi objašanjavao svoje "greške". Kobnog 12. aprila pilot NATO aviona poslao je projektil u putnički voz na mostu u Grdelici. Tada je ubijeno 14 ljudi! Klark je nakon toga odmah pravdao ovaj sramni čin time da je pilot u stvari želeo da gađa most, "kad odjednom u poslednjem trenutku, za samo sekundu on je video bljesak voza na svom ekranu. Nažalost pilot nije mogao da skrene projektil u tom trenutku. On je bio zaključan i leteo je ka meti.

Video snimak sa glave projektila koja raznosi voz se nedeljama okretao na svetskim televizijama i poenta je bila da zbog brzine modernih projektila piloti ponekad ne mogu ništa da urade kako bi izbegli katastrofu i kolateralnu štetu. Ipak, 2000. godine nemački dnevnik "Frankfurter Rundschau" otrkio je da je ovaj video koji je Klark prikazao na konferenciji za novinare u NATO  tri puta usporen, tako da je namera da se baš napadne civilni putnički voz u Grdelici izgledala mnogo izvesnija no do tad.

Podsećamo takođe da su 14. aprila, 1999. godine NATO bombe konstatno padale na kolone albanskih izbeglice nedaleko od granice sa Albanijom. Tada je poginulo 75 ljudi. Portparol NATO je tada tvrdio da su te napade izveli avioni našeg vazduhoplovstva, ali je samo pet dana zatim priznao da su napad izvele snage NATO. Kasnije je audio snimak pilota koji je ovo učinio do krajnje mere medijski spinovan po nalogu samog generala Klarka.

Amerikanci sada znaju, zbog situacije sa bombardovanje Srbije, da prepoznaju moguću opasnost kada Vlada SAD dozvoli vojnim komandantima pohod sa bombama koje padaju iz vazduha. Opet, Vesli Klark se u SAD tretira sa velikim poštovanjem kada preporučuje isti recept iz Srbije za novi pokolj u Siriji.