Naučnici koji su otkrili šta se događa bili su suzdržaniji. Voditelj naučnog tima, Orjan Gustafson napisao je kako je otkriće velikih mehura metana koji stižu do površine bilo iznenađenje. Inače, već je ranije bilo izveštaja o oslobađanju metana s okeanskog dna, ali ona su predstavljala upozorenja a ne direktnu pretnju.

Naime, morski mikroorganizmi razgrađuju metan dok putuje prema površini mora, pa je uticaj takvih mehura na klimu mali. Međutim, švedski su naučnici videli mehure na površini. Koncentracije tog opasnog stakleničkog plina bile su veće za 10 do 50 puta od normalnih.

Značajno zagrevanje

Metan se oslobađa s kontinentalnog šelfa na dubini od 250-500 metara u moru Laptev kod Sibira. Čini se da se Golfska struja, koja obilazi oko Skandinavije i svojim zadnjim snagama dopire do tog mesta, proteklih godina zagrejala i uzrokovala oslobađanje metana. Međutim, istraživanja podmorja Arktika sprovode se tek poslednjih godina, tako da se ne zna je li se ovo događalo već u prošlosti, ali ostaje činjenica da se to područje značajno zagrejalo u proteklih nekoliko decenija.

Istovremeno, postoje naučni dokazi da su misteriozni krateri ili rupe koje su se počele pojavljivati u Sibiru takođe uzrokovane naglim oslobađanjem metana zarobljenog u permafrostu. Profesor Boks, koga je iznenadila ogromna pažnja  koju je izazvao njegov iskreni tvit, izjavio je da bi oslobađanje metana iz permafrosta moglo biti jednako opasno kao i ono iz podmorja.

Boks je, inače, ugledni naučnik koji proučava takozvani crni sneg, sneg koji u sebi sadrži čađ i ugljenik, zbog čega se brže topi.

Na svome blogu Meltfactor, Boks piše da nam je potreban "agresivan program dekarbonizacije atmosfere. Predugo smo ostali na kursu koji vodi u klimatsku katastrofu koju nećemo moći da kontrolišemo: nepovratno zagrejavanje klime. Ako ne smanjimo količinu ugljenika u atmosferi i ne ohladimo Arktik, fizika i posljednja merenja govore mi da ćemo pokrenuti oslobađanje tih ogromnih zaliha metana, što će našu decu osuditi na pregrejanu Zemlju."