TRAGIČNA LJUBAV SRBINA I MUSLIMANKE
Sarajevski Romeo i Julija
Stara Jugoslavija ima svoju verziju ljubavne tragedije poput one iz Šekspirovog dela “Romeo i Julija”, samo što je u pitanju istinita priča koja je započeta u Sarajevu zime 1984. godine, kada je ovaj grad bio domaćin Zimskih olimpijskih igara. U emisiji “Kvadratura kruga” mogli smo da vidimo kako je stradalo ovo dvoje zaljubljenih...
Boško Brkić i Admira Ismić
Kada su se Srbin Boško Brkić (25) i muslimanka Admira Ismić (25) zavoleli, Sarajevo je bio grad pun radosti u kome nije bila bitna vera... Živeli su složno katolici, pravoslavci i muslimani. Admira i Boško su devet godina kovali planove za budućnost i maštali o zajedničkom životu, ne sluteći da išta može da sruši njihove snove. A onda je došao rat... Boško je mogao da ode iz Sarajeva, ali je u njemu ostao zbog Admire:
- Stalno su bili zajedno. Bili su simbol Sarajeva. Kada ih ljude vide same, odmah pitaju šta je sa onim drugim. Meni nije smetalo što su Boško i Admira različite vere, a koliko znam, nije ni njenim roditeljima – sa setom se priseća Radmila Brkić, Boškova majka. Iako su njegovi roditelji napustili Sarajevo, Boško je ostao zbog Admire.
- Govorio mi je: „Idi ti, ja ću se lakše snalaziti sam“. Pred odlazak iz Sarajeva pitala sam Admiru da li rat može razdvojiti Boška i nju, ali ona je rekla da ne može, da to može jedino metak.
Boško tokom rata nije hteo da se priključi nijednoj vojsci. Ako bi bio u srpskoj, morao bi da puca na Admirine, među kojima su bili njegovi prijatelji. Da je otišao u armiju Bosne i Hercegovine morao bi da puca u narod kome je pripadao. Maštali su kako da se dokopaju druge strane Miljacke i slobode.
- Planirali su da dođu u Beograd, da se venčaju i da idu negde van granica naše zemlje. I krenuli su... – priča Radmila.
Za Boška je metak bio smrtonosan i pao je odmah, a smrtno ranjena Admira uspela je da dopuzi do njega... Zagrljeni su otišli u smrt
Odlučili su da pobegnu i da se dokopaju Grbavice, koju su u to vreme držali Srbi, a da odatle put nastave dalje. Njihov prelazak je bio dogovoren i oni su krenuli 18. maja 1993., a falilo im je samo pet metara da se dokopaju slobode. U tome ih je sprečio snajperski metak.
- Imali smo prijatelje koji su bili jako moćni, ali u to vreme niko nije bio toliko moćan da garantuje nešto nekome, pa ni njima da će bezbedno preći na željenu stranu. Njihov prelazak je bio dogovoren i sa jednom i sa drugom stranom. Znam čak i imena ljudi – seća se Amir Šulović, Boškov prijatelj. Par metara im je trebalo da zakorače na srpsku teritoriju. Za Boška je metak bio smrtonosan i pao je odmah, a Admira je, iako smrtno ranjena uspela da dopuzi do Boška i da ga zagrli. Tako zagrljeni otišli su u smrt. Njihova ljubav je postala metafora Sarajevskog ratnog pakla.
Sa njima počiva i novinar Rojtersa
Nikada se nije saznalo sa koje strane su pucali na njih. Muslimani su krivili Srbe, a Srbi muslimane za smrt Boška i Admire. Većina medija u svetu objavila je da je na njih pucano sa srpske strane. Bivši operativac bošnjačke tajne službe AID Edin Garaplija svedočio je da su “Ševe” likvidirale mladi par. Njihova tela danas počivaju u zajedničkoj grobnici na sarajevskom groblju Lav. Ispod njihovog groba počiva i Šork Kurt novinar Rojtersa koji je prvi u svet poslao vest o njihovoj smrti. On je tada izrazio želju da bude sahranjen pored njih kada umre.
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: [email protected]