Broj zaposlenih u konstatnom rastu

I dok u susednim državama nezaposlenost probija rekorde, u Nemačkoj je zaposleno 42 miliona građana, više nego ikad ranije. Za takav uspeh zaslužna je i Agenda 2010, odnosno reforma tržišta rada, pokrenuta pre 10 godina za vreme vladavine socijaldemokrata Gerharda Šredera.

"Najvažniji deo Agende 2010 bilo je uspostavljanje sektora s niskim platama, smanjivanje broja propisa i povećanje fleksibilnosti tržišta rada. S jedne strane, to je rezultiralo povećavanjem broja radnih mesta, ali s druge, to je dovelo do toga da su mnogi poslovi danas slabo plaćeni", tvrdi Uli Bruikner sa Univerziteta u Stanfordu.

Nova vlada, koju će najverojatnije sastavljati demohrišćani i socijaldemokrate, pokušaće da otkloni negativne efekte ove reforme.

"U Nemačkoj postoji veliki društveni konsenzus – mi posmatramo društvo kao mehanizam. Naš politički sistem je poput grupe zupčanika u kome različite institucije pokreću jedna drugu. To je sve utemeljeno i u pravnom sistemu i zakonima", kaže Bruikner.

Industrijska snaga nemačke počiva i na dobro obrazovanom kadru. Svake godine oko 100.000 novih inženjera, hemičara i fizičara stiže na tržište rada, a za njihovo školovanje brine se već čuveni "dualni sistem". Mladi tokom školovanja kombinuju teoriju i praksu, praktičan rad s predavanjima, objašnjava Bruikner.

Potražnja za stručnjacima sve veća

Dakle, nemačka privreda svake godine ima priliv kvalifikovanih stručnjaka. Od njih izvlače korist pre svega preduzeća srednje veličine, u kojima radi do 500 radnika. Takve organizacije čine oko 99 odsto od približno tri miliona preduzeća u Nemačkoj. To su mahom porodične kompanije.

Klaus-Hajner Rohl iz Instituta nemačke privrede smatra da je to razlog što je u Nemačkoj industrija jača nego u drugim zemljama.

"Ovde porodica poseduje preduzeće, a u Velikoj Britaniji bi ono odavno bilo na berzi. A možda bi neka velika kompanija otkupila deonice, te bi pre ili kasnije fabrika u Velikoj Britaniji bila zatvorena i proizvodnja prenesena u inostranstvo", kaže Rohl.

Većina porodica, koje drže ovakve fabrike i kompanije, ima dovoljno kapitala u rezervi i zbog toga ne plasira svoja preduzeća na berzu.

"Postave se dugoročni ciljevi. Nema žurbe. Nema prebrze ekspanzije", objašnjava ovaj stručnjak. Istovremno, kvalitetni proizvodi nisu dovoljni u borbi protiv preduzeća koje imaju daleko jeftiniju radnu snagu, kao što su ona u Aziji. Nemačke firme zato nude i čitav niz usluga uz svoje proizvode. Preduzeće ne prodaje recimo samo mašine, nego ih i montiraju, obučavaju radnike koji će ih upotrebljavati, nude servis koji radi 24 sata - kaže Rohl.

Stalne inovacije

Stalne inovacije takođe jamče uspeh "nemačkog modela". Naime, Nemačka nema dovoljno prirodnih sirovina, pa je prinuđena da stalno razvija nova rešenja.

"Imamo kompletnu mrežu istraživačkih centara koji se javno finansiraju, poput instituta Max Plank i Frauenhofer. Oni postoje po celoj zemlji i aktivno sarađuju s privredom. Tako se stvara i prostor za inovacije koje možda i ne pronalaze put do tržišta ali koje koriste daljem razvoju", kaže Buikner.

I dok istraživači mogu sanjariti o budućnosti, u oblasti infrastrukture važne su samo činjenice. Doduše, Nemačka se i tu ima čime pohvaliti. Malo je zemalja na svetu s tako izgrađenom energetskom mrežom, telekomunikacijama, putevima, železničkim i vazdušnim saobraćajem. Iz Berlina se automobilom može stići u sve Evropske zemlje za manje od 24 sata.