alo.rs Svet
JEZA
Ukleta mumija: Studenti probudili zlo koje je godinama bilo skriveno?!
Negde oko 1860. godine, pet diplomaca sa Oksforda je odlučilo da se uputi u Egipat. Kao suvenir, poneli su poklopac od sarkofaga u kome je sahranjena visoka sveštenica boga Amon-Ra. I tako je sve počelo...
Priča se o tome da je na sarkofag bačena kletva | Foto: Britishmuseum.org
Sveštenica je bila na visokom položaju u Egiptu, tokom vladavine 21. dinastije faraona (1085-945 godine p.n.e.), koji su u to vreme potresali nemiri. Krupnih očiju, i raširenih ruku, njena slika na kovčegu je imala zlokobnu auru.
Od kako je otkrivena, donosila je smrt i nesreću svima koji su došli u kontakt sa njom.
Na povratku iz Egipta, dva diplomca su umrla. Treći se slučajno upucao dok je lovio, i ruka je morala da mu bude amputirana.
Još jedan član grupe, Artur Viler, se vratio u Englesku, gde je svoju celu imovinu prokockao. Potom se ponovo obogatio i preselio u Ameriku, gde je sve bogatstvo izgubio u požaru i poplavi.
Poklopac od sarkofaga je potom preuzela njegova sestra, koja je želela da ga fotografiše 1887. Fotograf je umro, kao i čovek koji mu je odneo ploču na fotografisanje.
Umro je i čovek koji je pokušao da dešifruje hijeroglife sa poklopca. On se ubio.
Posle svega ovoga, jedno je bilo sigurno: Poklopac sarkofaga je proklet, bačena je neka kletva na njega. Ali sve te smrti su bile samo početak....
Artefakt 22542 - „Mumija koja donosi nesreću"
Naslovna strana magazina „Pearson's” u kojoj je 1909. godine objavljena priča o ukletoj mumiji
Ploča volšebnog sarkofaga se sada nalazi u Britanskom muzeju, i poznata je kao „artefakt 22542". Ipak, mnogi je znaju i kao „Mumiju koja donosi nesreću".
Sveštenica čije telo bi ona trebalo da natkriva, nikada nije pronađena. Od kako je došla u muzej 1889, ova umetnina je okrivljena za razne nezgode, od potapanja Titanika, do izbijanja Prvog svetskog rata.
U trenutku kada je došla u muzej, ona je već stekla reputaciju „ukletog artefakta”. Školarci su se smejali, i govorili da je to obićno sujeverje.
Ali onda je jedan mladi novinar odlučio da napravi priču o ovom neobičnom predmetu. 1904. Bertam Flečer Robinson je objavio na naslovnoj strani „Dejli ekspresa" članak pod nazivom „Sveštenica smrti".
Tri godine kasnije, iznenada je umro.
Ser Artur Konan Dojl je pričao kako je upozorio mladog novinara da se ne petlja sa misterioznom sveštenicom, pošto će mu doneti nesreću.
– Upozorio sam Robinsona. Ali on je bio uporan, i sada je mrtav – napisao je Dojl.
Posle ovoga samo su se ređali navodni nesrećni slučajevi, koji su nekako bili povezani sa mumijom.
Baš u trenutku kada je mumija stigla u Britanski muzej, Engleska imperija je okupirala Egipat i bombardovala Aleksandriju. Tu su i ostali i bili neka vrsta vlasti sve do 1922. godine.
U to vreme i nauka je napredovala. Ipak, neka verovanja su ostala. Tako su, egiptolozi i pored modernog pristupa izučavanja drevnog Egipta, ostali pri uverenju da mrtve treba „pažljivo uznemiravati".
– Imate ploču sarkofaga koji prikazuje mrtvu sveštenicu. On bi očigledno trebalo da je sa njenim telom. A nije. I sada je izložena negde u svetu. Odvojena od tela, sa kojim treba da je jedno. To uzmenirava ljude. To ih plaši – kaže Ketlin M. Kuni, egiptolog Univerziteta u Kaliforniji.
Nikada nije dokazano da je i jedan od ovih nesrećnih slučajeva imao veze sa mumijom. Takođe, većina stručnjaka iz ove oblasti će reći da je čitava ta priča o prokletstvu „obična glupost".
Ipak, ovo obično parče drveta nastavlja da opčinjava javnost i ostaće većno poznata kao mumija koja donosi nesreću svakom ko je dotakne .
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: [email protected]
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: [email protected]